Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

26. септембар: Европски дан језика

Када пишемо на страним језицима поштујемо идентитет и осталих већих или мањих народа

Европски дан језика који од почетка века обележавамо 26. септембра, повод је да разговарамо са колегама из уредништава Бугарског националног радија на страним језицима о неопходности очувања језичког богатства. Наш вишејезични сајт нуди теме из Бугарске и о Бугарској на 10 језика – бугарском, албанском, српском, грчком, шпанском, француском, немачком, енглеском, руском и турском.

„Лично ја не могу да замислим да цео свет говори само енглески, на пример“, наводи Жоржета Јанева из уредништва на немачком језику. По њој, информација која достиже до аудиторијума на његовом матерњем језику је приступачнија и разумљивија за већину људи: „Изузетно важно је постојање емисија за иностранство на различитим језицима, – наставља Жоржета. – Помоћу њих не само популаришемо бугарску културу и историју, него и пружамо комплетну информацију о свему што се дешава у Бугарској. Људи који раде у редакцијама на страним језицима поседују огромна знања о култури свог аудиторијума. Детаљно познају његову политику и начин живота, па чак и начин размишљања. Они најбоље знају како да одређене информације представе на страном језику. Важно је такође да сачувамо и језичко богатство Европе и света.“

За Десиславу Семковску из уредништва на руском језику „сваки језик носи своју културу, своју специфику, своје звучање, свој смисао који понекад остаје скривен за човека ако му језик није матерњи. У томе је наша улога – да преведемо и да пренесемо максимално тачно и разумљиво специфику бугарског језика, – додаје она. – Руски језик говори око 350 милиона људи што чини соро 5% становништва планете, он је пети по степену распрострањености у свету. То је велики аудиторијум и место Радио Бугарске постаје све значајније. Лепо је када човек зна неколико језика, али ништа мање важније је да људи упознају културу, обичаје, традиције, историју и специфике самог језика. Као носиоци језика ми знамо много о збивањима у одговарајућој држави и можемо најтачније да прилагодимо информације које објављујемо, да објаснимо, да допунимо оно што људи не знају, како би га у максималној мери разумели и схватили информације о Бугарској, које настојимо да им пренесемо.“

И поред чињенице да већи део Европљана говори стране језике, када их занима нека специфичнија тема, њима је тешко да је детаљно истраже:

„То се посебно односи на мање државе, на мање народе попут балканских, – сматра Ана Андрејева из уредништва на српском језику Радио Бугарске. – Знатан део нашег аудиторијума, на пример, не зна у довољно доброј мери неки западни језик, не може да на њему слободно чита, а то је веома важно. Свакако да је људима много лакше и згодније да пронађу оно што их занима на свом матерњем језику. Важно је да поменемо и бугарску заједницу у иностранству и генерације које су рођене ван предела наше домовине и које желе да сачувају свој идентитет и бугарски дух. Ми не само пружамо информације већ нудимо и пријатне, занимљиве прилоге о Бугарској. Тешко је пронаћи широки спектар информација о једној малој земљи попут наше. Открићете претежно политичке и економске теме. А оно што помаже да откријете облик и дух једне земље није приоритет широко распрострањених медија. Лепо је да данас све више људи течно влада западним језицима и то олакшава комуникацију, али то не значи да су мали језици осуђени. Неки од њих, на жалост, нестају, али ипак мислим да ми у Европи поседујемо и свест, а и средства да одржавамо и обуку из страних језика мањих држава како бисмо очували оно што је специфично за нас. Језик је апсолутно обавезан елеменат националног идентитета. Када емитујемо, када пишемо на страним језицима ми у ствари поштујемо идентитет и осталих већих или мањих народа.“


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Центар за спасавање дивљих животиња – Зелени Балкан / / Wildlife Rescue Centre - Green Balkans/

Стотине птица страдало у новогодишњој ноћи због ватромета и петарди

Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..

објављено 2.1.25. 13.59

У Цариброду се разговарало о променама које се очекују у Србији

Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..

објављено 2.1.25. 10.40
Тврђава Царевец

Први посетилац тврђаве Царевец у новој години дочекан са поклонима

Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..

објављено 1.1.25. 17.32