27. септембра Бугарска се 13. годину заредом укључила у иницијативу Европска ноћ истраживача. Новина је што је Ноћ обухватила много више научника који раде у различитим областима - од космоса па све до микробиологије и нанотехнологија будућности. Манифестације су одржане у више од 50 насељених места међу којима су били Благоевград, Бургас, Варна, Велико Трново, Габрово, Доња Митрополија, Плевен и др. Пловдив је као Европска престоница културе 2019. био домаћин низа догађаја у којима су се преплитали елементи научних знања и културног развоја различитих нација. Код нас су ове године домаћини иницијативе Европска ноћ истраживача први пут била нека неуобичајена места, рецимо научноистраживачки брод “Академик”, родопски воз уског колосека који је саобраћао на релацији Септембар-Велинград и једина у Бугарској истраживачка мини-подморница РС-8В.

„Сваке године се састајемо последњег петка септембра да бисмо обележили Европску ноћ истраживача. Научници заслужују пажњу, јер непрекидно раде. Они су у нашем друштву личности – прави модели опонашања, каже Љубов Костова - директор Британског савета код нас. Сви велики циљеви које човечанство себи ставља за циљ ради превазилажења различитих криза део су свакодневног рада научника. Свако од њих на свој начин доприноси нашем напретку. Научници у Бугарској су део тог међународног процеса. Морамо се поносити што их познајемо. Они ретко по својој иницијативи одлучују да нам у детаљима испричају о свом раду… Можда и не знају да би нам било заиста занимљиво. По мом мишљењу, када их видимо на улици, морамо их заустављати и тражити им аутограме. Шта смо за нашу Ноћ истраживача урадили од прошле године наовамо? – повећали смо број места на којима се одржавају састанци са научницима. У Софији их је сада 20, а широм земље постоји преко 50 локација у 13 насељених места. Видели смо воз уског колосека који је у суботу ујутро кренуо од железничке станице „Септември“ до железничке станице Велинград са научницима који су разјашњавали занимљиве теме – говорили су о бактеријама за ферментисање киселог купуса, о технологијама будућности.“.

Љубов Костова додаје да нема везе у ком се месту налазе истраживачки центру у којима раде бугарски научници, јер је мобилност знања и технологија у глобалном свету сасвим природна појава. „Најлепше је то што бугарски научници све чешће учествују у реализацији међународних уговора, раде на међународним пројектима и чешће наступају пред публиком да би о томе испричали“ – каже Костова

У овогодишњем издању Ноћи истраживача у Софији учествовала је и доцент др Росица Митева, са Института за космичка истраживања и технологије при БАН. Она је заједно са својим колегама са Института за Астрономију представила фотографије рађене за време експедиције у Чилеу где је 2. јула ове године посматрано потпуно помрачење Сунца.

Око 2 мин. посматрали смо помрачење из пустиње Атакама. У Бугарској ће се слична појава посматрати тек после 70-80 година, казала је др Митева. Ови јединствени догађаји научницима доносе физичке информације – нису само диван призор. Ипак, космичке појаве истражујемо не тек тако него да нам оне буду од користи овде – на Земљи. Лично мислим да свако од нас има своју улогу у превазилажењу глобалних претњи. Морамо се занимати за факторе који највише утичу на загревање и климатске промене. Испоставља се да нису само стакленички гасови криви – на изненађење многих извор загађења су и агроиндустрија и сточарство.

Превела: Албена Џермановца