Прошла су времена када је Бугарка везла мрачне слике према нејасним, често ручно цртаним обрасцима. „Данас вез напредује огромним корацима. Захваљујући техничком прогресу и Интернету наш поглед на свет постаје све опширнији“ – каже Валентина Георгијева, једна од организаторки Националних сусрета везиља гоблена, који се одржавају сваке године у различитом граду. Ове године Софија је окупила више од 130 гостију. У ствари, њихов број је у сталном порасту, што свакако привлачи све више жена, деце, па чак и мушкараца да се баве тим лепим занатом.
„Сваке године приређује се неколико конкурса – објашњава Јана Танчева. – Ове године један је посвећен одређеним дизајнерима, други је према сликама познатих уметника, а трећи је за декоративни вез.
Преко тих сусрета држимо корак с временом и на њима се усуђујемо да радимо ствари које пре нисмо могле. Свако открива свој стил – од фантастичних јунака до примитивног дизајна.“
Користећи у својим везовима поједине примитивне фигуре, бројеве и слова, први амерички досељеници су преносили своје наслеђе будућим генерацијама.
„То је релативно нова струја у Бугарској, која се још увек тешко прихвата, јер делује наивно, али примитивизам крије много значења, ствара осећај удобности, домаћег комфора – прича о својој пасији Елена Гунчева. – Посебан тренд чини усклађивање различитих врста бодова, па чак и перлица. То вам пружа могућност да стварате, да изразите своју суштину. И бугарске везиље већ осећају лепоту тог веза.“
Савремене везиље користе разноразне врсте и боје тканина, конаца, тракица, каменчића, перлица, као и различите технике.
„Али се увек највише цени лепота. Лепи и сложени везови охрабрују све више људи да испробају непознате технике, које постепено постају јако популарне, на пример попут такозваних „вишебојних гоблена“– истиче Валентина Георгијева.
„То је сасвим посебна тенденција у уметности гоблена – додаје Јана Танчева. – Неколико фирми производи такве дизајне, обично према репродукцијама познатих слика. Новост је да се ради о употреби отприлике 200 боја, схеме тих гоблена су изузетно сложене, исто као и израда. Али на крају добијате праву репродукцију једне лепе средњовековне слике.“
У овом богатству техника препознатљива је и такозвана „мандала“.
„Мандале су посебна врста у свету веза. Посвећене су скоро свим лепим градовима и државама света. Оне су својеврстан спој бројних бодова, који стварају обим, заједно са перлицама, кристалима, концима са металним нитима, ручно бојеним свиленим концима и тако даље – објашњава танчине ту врсту веза Ваља Георгијева.
Велика је срећа за све које стварају лепоту иглом да талентовани домаћи дизајнери раде и квалитетне, ауторске моделе.
„Није их пуно, али се надамо да ће их у будуће бити све више – каже Јана Танчева. – Они стварају у сфери бугарског пејзажа, дочаравају слике познатих наших уметника, што се не може десити у страним фирмама. Други правац чини украс на одећи. Мотиви и стил су препознатљиви и ја се радујем што је у њима акценат стављен на бугарско.“
Озбиљан проблем данас је очување рада домаћих дизајнера, „јер у доба Интернета свако може да скине схему, а ми покушавамо са сачувамо бугарске уметнике и против смо крађе њихових модела“ – подвлачи Јана, а Валентина објашњава:
„За нас је гоблен велика љубав, пасија, ватра и лудило. Из хобија се претворио у искрено пријатељство непознатих људи.“
„За мене то је велики део мог живота. Ми улажемо у гоблене душу, срце и мисао“ – надовезује се Елена, а Јана је категорична:
„Сваке године летвица се диже све више и више. Када видимо нове ствари, нове технике, ми саме покушавамо да себе надскочимо. То је наше лепо и подељено лудило!“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: Надя Вътова и Десислава Семковскa
Пронађен је јединствен начин да се сваки сектор културе финансира погрешно. Уметници тренутно раде као „на траци“ и уместо да креирају укус друштва, принуђени су да удовоље том укусу како би зарадили више новца, објаснио је за bTV привремени министар..
Роман "Иста ријека" издат је у Босни и Херцеговини, саопштила је на Фејсбуку његова ауторка Здравка Евтимова. Промоција књиге је одржана 3. јула у оквиру Међунарнародног фестивала књижевности Bookstan у Сарајеву. Роман је издала издавачка кућа..
Изложба под насловом „Пафте – свемир знакова“ Регионалног историјског музеја - Русе гостује у Бургасу. Експозиција, која ће бити отворена данас у 17.30 сати у Етнографском музеју у лучком граду, укључује више од 30 ремек-дела јувелирске уметности...
Изложба „Сањам на бугарском“ младе документарне фотографкиње Михаеле Аројо биће свечано отворена 30. јула, у 19.00 часова, у софијској галерији..
Народно позориште "Иван Вазов" обрадоваће 120 поштовалаца позоришне уметности бесплатном улазницом за неку своју позоришну представу у предстојећој..