Заједно са Грчком и Кипром на седници Савета за правосуђе и унутрашње послове ЕУ, која је јуче одржана у Луксембургу, Бугарска је затражила да Унија помогне земљама на првој линији источне медитеранске руте. Недељу дана раније бугарски министар унутрашњих послова Младен Маринов је упозорио да се повећава број покушаја прелажења границе из правца Грчке. Страховања од повећања притиска миграната постојала су још у априлу ове године, када је бугарска влада хитно размотрила мере везане за евентуални масовни прилив избеглица из Грчке према западној Европи кроз Бугарску. О томе да је забринутост Софије озбиљна сведочи чињеница да је допуштена могућност да се у случају потребе, ради заштите границе, полицији и жандармерији придружи војска. Тада је премијер Борисов истакао да је граница са Турском добро заштићена и да споразуми потписани са Турском функционишу, али постоји „проблем са Грчком“. Софија и сада тврди да је ситуација на бугарско-турској граници под контролом, али учествује у заједничкој иницијативи са Атином, која инсистира да Турска "преузме одговорност" за нови талас миграната у Грчкој и да "контролише миграциони ток у Егејском мору", као и да се споразум између ЕУ и Турске ревидира.
Удруживање Бугарске са још две државе са прве линије источне медитеранске руте /Грчком и Кипром/ с једне стране показује да она не може да се сама носи са евентуалним притиском избеглица, попут оног 2015. године. С друге стране – садржина јуче изнетог захтева према ЕУ израз је жеље за активним учешћем у предстојећим преговорима о новој миграционој политици Уније. Европа нема добро развијену миграциону политику, чак се оспорава један од њених стубова – Регулатива из Даблина, сагласно којој мигранти који су илегално ушли у ЕУ морају бити враћени првој земљи чланици на чију су територију ушли. Апел Софије, Атине и Никозије за „специфичне мере на нивоу ЕУ у контексту европске солидарности и одговорности, са праведном расподелом терета преко релокације држава на првој линији, поуздане политике враћања миграната у треће земље и преко шире подршке директно погођеним државама ЕУ“ у суштини представља апел за нову заједничку миграциону политику. За такву политику се заложила и Немачка чији је министар унутрашњих послова Хорст Зеехофер изјавио да уколико земље на спољној граници ЕУ буду остављене да се саме штите, никада неће постојати заједничка европска политика азила, а у случају одсуства такве политике постоји опасност од нове неконтролисане миграције широм Европе. Као знак добре воље уочи преговора о миграцији који ће се одржати касније ове године, прошлог месеца је Зеехофер уверио да уколико се поштују сви договори, Немачка би могла да прими 25% миграната који су спасени на мору и који су се нашли на територији Италије. Ово поклапање става Немачке са ставовима Софије, Атине и Никозије изазива очекивања о добром напретку заједничке миграционе политике ЕУ у жељеном правцу. Озбиљна индикација за такав напредак било би прихватање и захтева за пружање финансијске помоћи државама дуж источне медитеранске руте миграције, укључујући и у контексту следећег Вишегодишњег финансијског оквира ЕУ за период 2021-2026. године.
Превела: Албена Џерманова
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..
Током преговора о формирању владе, црвена линија за странку „Настављамо промену“ (НП) биће фигура премијера. Ова странка наставља да инсистира на томе да премијер буде неутралан. Копредседник странке Кирил Петков је нагласио да НП пажљиво прати преговоре,..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..