У центру главног града Бугарске постоје бројне зграде и улице, чију историју вреди разоткрити. Једна од занимљивих прича је она најкраће улице Софије – Малко Трново (Мало Трново). Иако дуга свега 60 метара, она повезује две од најпрометнијих артерија града – трг Александра І и булевар Дондукова, носи дух романтике, али и чува успомену на драматичне тренутке прошлости града – од древних доба до данашњег дана. Другачије речено, корачајући овом улицом ми идемо у путовање временом. А наш водич је аутор пројекта новог облика улице Филип Бојаџијев:

„Када се вратимо назад, око 4.500 година пре нове ере, видећемо да се у близини налазило насеље из доба енеолита. Ако се пренесемо у 2. век, у време Улпије Сердике, на овом месту налазимо једну грађевину, чија нам је намена још увек непозната, мада је сигурно да је постојала, јер о томе сведоче мапе на којима је забележена.

Пре Ослобођења (1878. г.), у улици Малко Трново се налазила сахат кула Софије. Приказао ју је на акварелу познати аустријски сликар Јозеф Обербауер, који је тада радио ту. Данас се то вредно дело чува у Софијској градској ликовној галерији. После Ослобођења у овој улици и њеној близини врвело је од живота. Овде су отвориле врата експозитуре банака и осигуравајућих друштава. Овде се налазио и популарни у оно доба бар „Луна“ (у преводу: месец). Иду гласине да је Цар Борис ІІІ тамо често свраћао, чак и инкогнито, после напетог дана. Након успостављања републике, Државна безбедност је користила зграду у овој улици за свој штаб. Данас је у њој размештена Државна архива Бугарске.“

Ова зграда је подигнута 1937. године, а у њој су се налазили седиште осигуравајућег друштва и представништво немачке компаније за производњу лекова. После 1947. године о њој се говори са страхом, јер су тамо привођени они који нису прихватали и супротстављали се новој власти. И тако је било све до краја 60. година. Међутим, током читавог тог периода постоји један случај када је ухапшени успео да побегне. Његово име је Стефан Табаков, он је касније постао лидер Бугарске социјалдемократске партије у прогонству. Ухапшен је 1948. године као активиста опозиционог Савеза социјалдемократске омладине. Његово бекство данас личи на сиже акционог филма, али је он ипак успео да напусти дирекцију, пошто је истражитељ прекинуо саслушавање,  јер га је позвао начелник, те је Табакова накратко оставио  самог у соби. Табаков је побегао из зграде, а потом напустио Бугарску и доспео у Аустрију, где је на почетку радио као повртар, онда 16 година на радију, а до пензије – као чиновник у Министарству унутрашњих послова Аустрије.

Последњих година пуно се размишљало како обновити улицу Малко Трново, али су тек почетком 2019. стартовали реални радови на пројекту. Компанија која је изабрана да га оствари је прикупила велики обим информације, организовала дискусије са грађанима, а приредила и поставку посвећену историјској причи уличице.

Током лета прикупљени уз помоћ грађана подаци су претворени у занимљиву причу о тајнама које крије најкраћа улица Софије, мада су дуго тражили онај уједињујући елемент, који би их повезао. А испоставило се да је све веома једноставно – време. Тако се родио и назив пројекта – „Малко Трново – улица времена“. Идеја је да нас улица прошета временом уз помоћ различитих интерактивних елемената, видео спотова или фотографија који ће бити уграђени у зидове појединих зграда.

„Циљ је да док идеш овом улицом стекнеш основну информацију и идеју о њеној историји, – објашњава Филип. – Ако, међутим, желиш да сазнаш нешто више о легендама и историји, можеш да то урадиш уз помоћ интерактивних табли.“

Превод: Александра Ливен