Међу бугарским светитељима покровитељима отаџбине је и Света Великомученица Злата Магленска – заштитница бугарског рода ван предела земље.

У њеном житију пише да је у ХVІІІ веку, у доба Османске владавине, живела у сиромашној бугарској породици у селу Слатино, Магленска епархија. Пише још да је била изванредно лепа и благочастива девојка, чистог срца и смирене душе.

Њена лепота није остала непримећена од поробљивача, те ју је једном, док је била у шуми по дрва, силом ухватио један млади Турчин. Он је Злату одвео у кући својој у намери да је присили да му постане жена. Девојка се одлучно борила, а када је он покушао да је приволи да се потурчи и одрекне хришћанске вере, она је неустрашиво рекла: „Ја у Христа верујем, и Њему се клањам, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на ситне комаде исекли.“

После тога Турци су одлучили да је приволе преко њених родитеља и сестара, страховито им претећи жестоким тортурама. Преплашени, родитељи и сестре почели су наговарати Злату да се барем привидно потурчи: „Кћери, кћери слатка, – молили је они – сажали се на себе, и на нас родитеље своје, и на сестре своје, сви ћемо због тебе пропасти и бити уништени. Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота.“

Пренеражена и ожалошћена, она је ипак победила ђаволске замке и сва окриљена љубављу према Христу, својим родитељима и сестрама рекла: „Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје. Имам оца – Господа Исуса Христа, и мајку – Пресвету Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке.“

Када су Турци увидели да им сва њихова лукавства не помажу, бацили су Злату у тамницу и страшно је мучили. Али је светитељка те страховите муке, које би могле поколебати и најхрабрије људе, трпела јуначки, оснажена свесрдном љубављу према Господу Христу.

18. октобра 1795. године Злата Магленска је предала своју свету душу у руке Бога свог.

Данас светитељку поштује како Бугарска православна црква, тако и Грчка, јер се њено родно место налази на територији савремене Грчке, где је она позната као Агија Хриси. Иконе са њеним ликом постоје у скоро свим бугарским црквама, а у храму Свете Петке у грчком селу Бериславци (Периклија), осликаном 1862. године, донедавно је постојала фреска са ликом бугарске мученице са сачуваним натписом на бугарском језику: „Света Злата Мегленскаја“. Међутим, данас он је избрисан и замењен текстом на грчком. На свим иконама и фрескама Света Злата Магленска носи бугарску ношњу.

Од 2009. године наовамо, на идеју бугарског историчара проф. Пламена Павлова, света Злата је изабрана за заштитницу Бугара који живе у дијаспори. Њено име носи и годишње одликовање „Бугарка године“ које Државна агенција Бугара у иностранству додељује нашим сународницама допринелим очувању и развоју бугарске националне самосвести и културног идентитета бугарских заједница широм света.

Данас славе сви који носе име Златка, Златина, Златко, Златан, Златомир, Лука, Лукан.

Саставила: Дарина Григорова

Превод: Александра Ливен