„На Дан Светог Духа се не ради – да не пада град. На Петровдан се само жање и пласти сено. На дан Светог Симеона Столпника (1. септембра) износи се зрно за сетву и носи у цркву… Руковет цвећа веже се на рало а кад кренемо испред нас проспемо воду – да нам иде лагано као што вода протиче. Спрема се пилетина и пече погача те се све однесе на поље - да година буде плодна. Ово је само део сликовитих успомена једна од старијих становница града Елин Пелин, које су нашле место у књизи „Град Елин Пелин – народне традиције“Павела Канева. У њој он истражује фолклорне традиције локалне материјалне и духовне културе. Забринут због мањка континуитета међу генерацијама, Павел Канев је одлучио да свој архив прикаже у књигама. Више од 30 година аутор записује од становника града Елин Пелин успомене везане за некадашњи начин живота и обичаје. У последњем свом истраживању тог краја он објављује и фотографије неких експоната музејске збирке у граду. Његова књига пружа драгоцена знања о очувању прошлости североисточног дела Шопског краја и његових традиција. Елин Пелин је његов родни град. Тамо је завршио основну и средњу школу након чега је образовање наставио на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. По струци је историчар. Павел Канев је уредник Општинске музејске збирке. Сарадник је општинског листа и председник клуба у граду Елен Пелин који се бави истраживањем прошлости овог краја. Ево шта је он изјавио о својој недавно објављеној књизи под насловом „Град Елин Пелин – народне традиције“:
Она се појавила на тржишту у септембру ове године а наставак је књиге „Град Елин Пелин – прошлост, садашњица“ која је изашла 2010. године и која у ствари представља историју тог насељеног места, док је моја нова књига у области духовне и материјалне културе. Посвећена је пажња пољопривредном раду, начину живота мештана, земљорадњи, трговини, архитектури, одећи, народним ношњама. Постоји одељак који садржи информације о народном погледу на свет, народној медицини, обичајима и празницима, народним песмама и играма. Књига садржи и дијалекатски речник и фотографије. Откако сам пре 30 година почео рад у музејској збирци поред свега осталог тражим и истражујем фотографски материјал, који је такође вредан. Надам се да ће бити од користи свима који се занимају за прошлост и традиције становништва нашег града, као и Бугарима широм земље... Искрено се захваљујем градоначелнику града Ивајлу Симеонову и његовим сарадницима на помоћи и разумевању. У нашим данима млади људи се ослањају углавном на туђе памћење и на рачунаре. А ја у својој књизи приказујем ствари које они не могу другде наћи. Сакупио сам приче људи који су доживели све што је у књизи описано. То је драгоцен додир са прошлошћу, то је и „путовање у време“ и сусрет са нашим прецима. Надам се да ће изаћи и следећа моја књига која ће приповедати о традицијама свих насељених места на подручју општине Елин Пелин, а приче ће бити пропраћене занимљивим географским, историјским и етнографским подацима.
Превела: Албена Џерманова
Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..
Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су..