Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Етнографска изложба представља у Софији симболе плодности из Северне Македоније

Музејска поставка из Републике Северне Македоније представља у Софији богатство обреда и ритуала посвећених плодности на подручју Балкана. Она је приређена у пет сала Националног етнографског музеја у а отворена је за посетиоце до средине јануара 2020. године. На једном месту окупљено је више од 50 експоната из античког доба па све до наше данашњице, који речито илуструју људску тежњу ка стварању потомства и обезбеђивању дома и породице. Знатан део поставке чине одломци документараца који „воде“ посетиоце у различите обредне центре на територији Северне Македоније везане за култ плодности. Изложба представља и народно стваралаштво са тих простора – песме, бајке, загонетке, предања, који допуњују утисак значаја те теме у колективној људској свести. Приказани су и обрасци кокошке и јаја – универзалног симбола живота и плодности.

„Црвени петао, црна кокошка: култ плодности, обреди, обичаји и веровања“ наслов је поставке коју заједнички приређују три музеја из Скопља.

„Изложба је веома занимљива, јер уједињује напоре колега који раде у различитим областима фолклора и етнографије и истражују ту тему, а сада смо се окупили да бисмо вам представили један леп пројекат“, – каже кустос Јован Шурбановски, етнограф из Северне Македоније.

„Организација сличне изложбе је тешка, јер су на њој радиле две установе – Археолошки музеј и Етнографски одсек Националног музеја Северне Македоније, као и стручњаци са Факултета за етнологију и антропологију. Сви представљају  исти проблем, али из различитих аспеката. Надам се да ће и бугарској јавности бити интересантно да на тему о плодности погледа на начин на који је она присутна у нашем фолклору. Ми, који се бавимо етнографијом, не можемо рећи да је један експонат вреднији од другог. Али начин њиховог повезивања и контекст у којем је представљен сваки детаљ, веома су важни да би их публика сагледала у целини.“

Поред праисторијских фигура, античког посуђа и лампи, експозиција садржи и бројне предмете везане за карневале, свадбе и остале празнике и обреде, који су посвећени прелазним моментима у природи и човековом животу.


„Црвени петао, црна кокошка“ је изложба која има и један нешто различитији циљ – да елегантно и фино представи еротско у традиционалној култури“, – каже главни асистент др Иглика Мишкова, етнолог са Института за етнографију и фолклористику при Бугарској академији наука.

„Одве свако може да пронађе нешто занимљиво. Веома елегантно и једноставно је представљена тема плодности, али је присутна и информација о сваком поједином елементу из древности, па до наших дана. Ми, етнографи, познајемо те предмете, тим пре што на Балкану имамо много заједничких елемената, те нас је због тога тешко нечим изненадити. Али је овде интересантан начин, на који су они бирани и представљени. Можда ће највеће интересовање публике изазвати фигуре богиње мајке, већи део којих личе на кућу – посматрала сам како се посетиоци задржавају управо испред њих. Исто тако има много тога занимљивог за љубитеље еротског фолклора (ради се о песмама, бајкама, причама, загонеткама, легендама, ритуалима и сл. сексуалног садржаја, помоћу којих човек покушава да објасни интимне односе између мушкарца и жене). Сматрамо да су наши преци били исувише строги, озбиљни људи и да је знатан део еротских порука добро прикривен, иако оне постоје и у народним песмама, а ова изложба их износи на видело. Човек и дан данас чини све како би имао здраво потомство, храну и кров над главом, и то је нешто сасвим природно што се свугде и одвајкада понављало.“ ​



Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Популарна песма „Изашао хајдук Дељу“ у извођењу Надежде Хвојневе

На Дан независности Бугарске присетићемо се популарне народне песме „Изашао хајдук Дељу“, која се изводи скоро на сваком бугарском празнику везаном за некиисторијски догађај. Ова чувена песма из родопског крајау извођењу Ваље Балканске је 1977. године..

објављено 22.9.23. 10.15

Празник шљиве у Тројану

Фестивал шљиве је један од најатрактивнијих јесењих празника који се сваке године одржава крајем месеца септембра у Тројану. Празник је везан за главни извор преживљавања у овом крају – гајење шљива, производњу надалеко чувене тројанске шљивовице и..

објављено 22.9.23. 05.45

Међународни фолклорни фестивал „Море од ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море од ритмова“ у Балчику ће у периоду од 21. до 24. септембра окупити више од 1.000 чувара бугарског духа и обичаја. Међу гостима фестивала су и плесачи и певачи из Румуније, а биће и онлајн учесника из Норвешке и..

објављено 21.9.23. 07.45