Светска банка је ових дана објавила свој нови извештај Doing Business у којем се различите земље света рангирају по условима лакоће пословања. Ове године Бугарска назадује за две позиције и заузима 61. место међу 190 рангираних држава. Место у првој половини ранг-листе звучи добро, али није разлог за посебан понос. Практично то значи да у земљи постоје неки од потребних економских, правних и политичких услова за развој привреде, али још много тога треба да се уради у правцу олакшања и подстицања пословања.

Примери у том погледу не недостају. Међу најсвежијима је случај са неоствареном инвестицијом у износу од преко 1 милијарде евра за изградњу фабрике немачког и светског аутомобилског гиганта Volkswagen, који је, иако још увек није званично обелоданио своју одлуку, упутио сигурне сигнале да је предност дао Турској а не Бугарској. То је у политичким и пословним круговима изазвало велико разочарење, јер практично концерн ставља до знања да услови за пословање у нашој земљи нису довољно добри или бар нису толико добри колико у Турској. А бугарске власти су уложиле велике напоре да привуку ту инвестицију с тим што су и уверавале да поштују ограничења ЕУ у погледу државне помоћи приватном сектору.

Неуспели за сада је и интригантан посао купопродаје бугарске активе чешке државне енергетске компаније CEZ. Почетком године је саопштено да је договорено да та актива буде продата мало познатој бугарској фирми „Инерком“. Комисија за заштиту конкуренције, међутим, није покренула поступак реализације посла а почетком јесени је обелодањено да је постигнут договор да друга бугарска компанија - „Еврохолд“, преузме бугарску филијалу чешког друштва. Дотична компанија нема искуства у сектору енергетике али је уверавала да располаже уговореним новцем у износу од 335 милиона евра. И овај је посао пропао, јер Комисија за заштиту конкуренција није дала своју сагласност. Тако CEZ није успео оствари свој излазак са бугарског тржишта које очито није баш по његовом укусу.

Али не стоје тако ствари са другим великим и успешним пословима који сведоче да у Бугарској услови за пословање нису лоши. Такав је објављени ове недеље посао о куповини једне од три највећих телевизија код нас – bTV, од стране PPF Group Петера Келнера. Чешки инвеститор је за 2,1 милијарду долара преузео компанију СМЕ (Central European Media Enterprises) део које је и бугарска телевизија. Милијардер је пре тога покушао да купи другу од три највећих телевизија у Бугарској – телевизију Nova TV, али није добио сагласност Комисије за заштиту конкуренције. Све то показује да велике компаније и велики пословни људи сматрају да је наша земља добро место за пословање. Очито тако мисли и инвестициона група "United Group", која пак намерава да за 1,2 милијарде евра од бугарског бизнисмена Спаса Русева и руске компаније ВТБ (VTB) купи највећи телеком код нас - "Виваком", који је пре нешто мање од четири године променио свог власника. Посао је био у износу од 330 милиона евра.

Има још много примера доброг пословања у Бугарској. У току је поступак избора стратешког инвеститора за реализацију пројекта изградње друге нуклеарне електране код нас - „Белене“, за који се очекује да ће износити око10 милијарди евра. Потенцијални кандидати су светски познате компаније у овом сектору из САД, Француске, Јужне Кореје, Русије и Кине. Успешни су и послови спајања две грче банке које послују у нашој земљи – Поштанске банке (Postbank) и Пиреус банке (Piraeus Bank). Уједињена бугарска банка, трећа по величини код нас, недавно је прешла у руке белгијске финансијске групе KBC. Саудијски концерн „Arkad“ на бугарској територији гради гасовод „Балкански ток“ за 1,1 милијарду евра.

У сваком случају чињенице показују да Бугарска мора да још доста тога уради да би се на ранг-листи Светске банке испела на бољу позицију и да би привукла више инвестиција.

Превела: Албена Џерманова