Ове године се навршава 760 година од стварања чувених предренесансних фресака у Бојанској цркви и 40 година од њеног стављања на Унескову листу светске културне баштине. Тим поводом Национални историјски музеј и његова филијала - Бојанска црква организују међународну конференцију посвећену том амблематском споменику културе. Црква Светог Николе и Светог Пантелејмона у Бојани обновљена је и осликана 1259. г. донацијом овдашњег управника области Средеца (данашње Софије) севастократора Калојана и његове супруге Десиславе.

Који су фрескописци – то је и данас загонетка, али има доста хипотеза. Зато за ауторе генијалних мурала користимо збирни појам „Бојански мајстор”. Зидне слике из 1259. г. – укупно 240 ликова, представљају ремек-дела византијске и бугарске фрескописне школе из оног времена. Оне садрже низ иновативних елемената. Посебно импресиван је портрет средњовековне Бугарке Десиславе, који није насликан према црквеним канонима.