У Ћустендилу све почиње од читалишта „Братство“ – оно је у основи Галерије ликовних уметности „Владимир Димитров-Мајстор“, Општинског позоришта, Историјског музеја, Регионалне библиотеке итд. – каже Иван Андонов, председник најстарије културне институције у околини града Ћустендила и прича како је све почело:
Ова година за нас протиче у знаку обележавања 150. годишњице читалишта „Братство“. Оно је основано 1. јула 1869. године, када је група младих људи из Ћустендила одлучила да удари темеље. У књигу читалишта уписују: „Богатство није вечно, врлина је вечна“. Овај гесло је одржавао дух становника Ћустендила у тешким годинама и у годинама успона а сигуран сам да ће он и даље инспирисати, јер је читалиште и у нашим данима у центру друштвеног и културног живота. То је место у којем се окупљају различите заједнице, људи различитих друштвених и политичких погледа. Бугарско читалиште је јединствена институција основана пре скоро 2 века, која има изузетну улогу у очувању бугарског духа. Никада не заборављамо Георгија Друмохарског и његов рад. Друмохарски је оснивач читалишта „Братство“ а у оним годинама борио се за његово очување. Много касније, 30. година минулог века, почеле су пројекције филмова преко којих су се прикупљала финансијска средства. Пре тога све активности су се издржавале углавном од донација грађана. Институција је доприносила просвети, образовању и неговању патриотизма не само у региону, него и шире. Овде су се издавале новине, које су потом слале у Охрид, Прилеп, Битољ. Постојао је велики симфонијски оркестар, градски хор, фолклорни ансамбл, који се касније осамосталио под именом „Струма“.
Г. Андонов је председник читалишта од 2005. године, уметнички директор је Међународног такмичења гитаре, Међународне музичке академије, фолклорног такмичења „Пауталија“, Међународног такмичења староградских песама и шлагера „Певај, сцре“ и других форума.
Имамо богату активност везану за сликара Владимира Димитрова- Мајстора који је био члан читалишта као и за фамилију Големинови – великог нашег композитора акад. Марина Големинова, његовог оца… Овде су живели и радили аутор прве бугарске симфоније Никола Атанасов, Георги Горанов – аутор познате „Сложна песма“ /„Дружна песен“/, народна певачица Олга Борисова и многе друге познате личности на чији рад подсећамо преко различитих иницијатива. Неки сматрају да су читалишта и њихов рад архаична ствар. Позвао бих све те људе да дођу код нас и да виде лепе сале стављене на располагање саставима и солистима, дивне услове у којима раде деца и одрасли. Наравно, за све је то потребна озбиљна екипа, а треба и пуно рада. Радимо на различитим пројектима – у оквиру програма „Еразмус“, Националног програма омладине, на међународним програмима прекограничне сарадње са Македонијом, Србијом. Имамо и опремљен звучни студио, располажемо професионалном расветном и звучном техником, комбијем. Имамо 5 хорова (мешовитог, женског, за староградске песме, фолклорну формацију, туристички хор), ансамбле народних игара, вокалне саставе. Имамо и дечју музичку школу на веома високом нивоу. Нудимо часове гитаре, виолине, хармонике, тамбуре, солфеђа, као и курсеве страних језика које похађа преко 100 деце. Наравно, бавимо се и другим активностима.
Недостаје нам простор да бисмо примили све који желе да учествују у њима. Већи део делатности је за кориснике бесплатан, а за друге се плаћа симболичан износ. Састави учествују на различитим националним и међународним форумима. Дешавало се да у једном дану представници читалишта бораве у три различите државе. Ако немамо концерт или неку другу приредбу у читалиште долази у просеку 300-500 људи. Кабинети за обуку из музике су опремљени лепим музичким инструментима. Имамо 5 концертних клавира... У савременом ужурбаном свету тежимо да очувамо традиције и да не дозволимо да се угаси оно што је годинама уједињавало становнике Ћустендила.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: Албена Безовска и лична архиваУ првим данима јесени , житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз..
Од 2. до 20. октобра у софијској галерији „Нијанса“ одржаће се треће издање Међународног бијенала акварела. На изложби ће бити представљена дела 14 уметника из 7 земаља – Аустралије, Бугарске, Италије, Молдавије, Русије, Тајвана и Шведске, при чему..
„Изаћи из балона“ је мото петог издања Sofia DocuMental фестивала – првог међународног форума код нас посвећеног уметничком документарном филму, с фокусом на људска права. Прве пројекције у оквиру фестивала одржане су 28. септембра, међутим, свечано..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на..