Изроване и неасфалтиране улице, дотрајала водоводна мрежа, чести прекиди струје, дивља сметлишта, недовољно обезбеђен и редован превоз путника, незапосленост и депопулација– то су главни проблеми који муче становнике већине мањих насељених места у Бугарској. Зато су на јуче завршеним локалним изборима њихови житељи гласали са надом да ће се за ове проблеме брзо наћи решења.
Занимљиво за ове изборе за локалне органе власти у области (региону) Крџали (јужна Бугарска) је то што је у половини села био само по један кандидат за председника општине. Стручњаци то објашњавају све већим осипањем становништва у том крају. Немогућност да нађу посао приморава младе из крџалијског села Припек да га напусте.
Божидар Чолаков из БНР-Радио Крџали разговарао је са Фиданком Башевом, женом из тог села, која прича о животу у Припеку.:
"Млади беже – у Софију, Крџали, у иностранство. Ми, стари људи, једва састављамо крај с крајем – гајимо све мање дувана (доскора је то било главно занимање за мештане), али имамо по коју краву, садимо кромпир, пасуљ, лук, парадајз, краставац , па некако преживљавамо.Лекара овде немамо. Једном недељно, на два-три сата, долази лекар из оближњег града Џебела. Ако се неко озбиљно разболи, зовемо хитну помоћ. Ако неком затреба преглед код специјалисте или болничка нега, одлази у Крџали, Пловдив или Софију. Имамо школу и дечји вртић, али ако се ништа не промени на боље, за десетак година ће остати само стари људи, куће ће опустети и село ће остати без житеља. Како је кренуло, највероватније то ће се и догодити".
Дрангово је једно од већих села у Крџалијском крају, са око 1.200 становника. Налази се 4 км од границе према Грчкој. И тамо су проблеми слични – одсуство радних места, ниске зараде и све мање младих.
"Не бих рекла да људи живе добро – каже Цветана Топчијева, дечја учитељица у Дрангову. – Имамо још децу школског узраста као и такву која похађају дечји вртић, али их је све мање.У дечјем вртићу тренутно имамо 19 деце, а само пре три године било их је 50. У школу иде 35 ученика. Сва срећа што спада у категорију заштићених школа, у противном деца би требало да путују у веће село Бенковски. А да мало дете, ђака првака ,пошаљеш тамо и да га оставиш без надзора је опасно. Пуно тога тражимо од нашег председника општине, али као прво треба да организује ремонт разрованих улица и обезбеди редовно снабдевање водом. Било је случајева да читаво село стане у ред испред једне чесме да налије воде“.
За рад нове локалне управе занимају се не само у Припреку и Дрангову. Од председника општине очекују да поступа у њиховом интересу и ради у слози са одборницима. То је итетако потребно да би се млади овде задржали, каже Моника Живкова, која се само на неко време вратила у своје родно село Бенковски.
"Од три године радим у иностранству, у пољопривреди.После Нове године опет путујем тамо – каже она. – Категорично не замишљам будућност у Бугарској. У иностранству радим за 10 евро на сат, а овде за исти новац - по цео дан. Моји родитељи раде у конфекцијском погону – једном од малобројних предузећа, поред кафића, који нуде посао у нашем крају".
Анжела Хаџијева, такође из истог села студира, ванредно у Пловдиву, а у лободном времену живи на селу. Лето међутим проводи код родитеља у Холандији. Тамо, тврди она, много се боље зарађује.
"Пошто не плаћам кирију, него живим код родитеља имам новац колико да платим школарину за годину дана унапред. Оно што тамо зарадим за два-три месеца, овде бих примила за целу годину".
И Моника и Анжела кажу да их политика не занима, јер мисле да се после избора ништа неће побољшати у њиховом родном месту. Ипак су гласале са надом да ће се нешто променити на боље. Исказују, међутим, забринутост да многи њихови вршњаци прихватају своју домовину само као туристичко одредиште које посећују једном годишње.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: Борислав ЧолаковГотово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..