Већина читалишта у Бугарској већ одавно је прославило свој 100-годишњи јубилеј. То није случајно, јер су се она појавила у тешким временима, како би задовољила исконску тежњу Бугара ка знању, духовној храни и усавршавању. Не смемо заборављати да смо ми једини народ Европе који има ту институцију и једина држава која прославља своје духовне лидере – народне будитеље. Читалиште је много више од познатих у европским градовима библиотека, код нас то је средиште културног живота у већим и малим насељима. Још пре него што смо имали свој парламент и владу, будни и родољубиви Бугари су основали институцију „Народно читалиште“ – традиција која је сачувана и дан данас. Свако читалиште у земљи развија своју оригиналну делатност и поноси се својим савременим будитељима.

Признање за активни рад у сфери духовног очувања Бугара и читалишног рада су годишње награде „Следбеник народних будитеља“. Одликовање додељује Савез народних читалишта и већ 12 година даје се личностима које имају знатан допринос у развоју савремене науке, културе, образовања и духовништва. Ове године церемонија је одржана у Народној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“, коју с правом називамо „највећим бугарским читалиштем“. Међу лауреатима одликовања су Његова Светост Патријарх Неофит и директор гимназије за изучавање класичних језика у Софији Гергина Тончева. Ове године награду су добили ректор Софијског универзитета проф. Анастас Герџиков, живи класик бугарске књижевности акад. Антон Дончев, естрадна певачица Маргарита Хранова, композитор Стефан Диомов, банкар Левон Хампарцумјан, као и Красимира Александрова – директор Народне библиотеке и Гаља Христова – секретар Народног читалишта „Развитие 1870“ (у преводу: Развој 1870) у граду Севлијеву.

Са данашњим даном у склопу читалишта широм Бугарске ради више од 2.800 библиотека, што у ствари значи да је наша земља власник највеће мреже библиотека у Европи.

„Улога бугарских духовних средишта је да нам у новом, глобалном свету помажу да останемо уједињени и да не заборављамо да пре него што смо постали Европљани, ми смо били и заувек ћемо остати Бугари“, подвукао је и историчар акад. Георги Марков, који је ове године такође одликован наградом „Следбеник народних будитеља“.

„За мене духовно је изнад материјалног, јер је материјални свет пролазан и људи то често не схватају, пошто живимо у доба прагматизма. Често пута прво питање које ми постављају моје младе колеге историчари јесте какав ће хонорар добити за неки свој наступ, а то је огромна грешка. Веома се радујем што је препорођена традиција прославе Дана народних будитеља, јер управо захваљујући њима ми постојимо као народ. Без њих се не бисмо сачували, тим пре што смо ми, Бугари, склони асимилацији – убеђен је акад. Георги Марков. – Захваљујући нашим будитељима ми схватамо да смо народ са вековном историјом те због тога имамо право на бољу будућност као нација. Радостан сам да смо ми, следбеници будитеља, како нас зову, у ствари следбеници предака који су у веома тешким временима имали историјски оптимизам. Када кажемо да нам је данас тешко, треба да памтимо да је било и тежих времена, у којима су будитељи радили у име духовног очувања бугарског народа.“

Превод: Александра Ливен