Бугарска поседује огромне резерве на тржишту рада, а наиме више од 200 хиљада неактивних лица. Приоритет бугарске владе ће бити активирање те огромне групе људи и повећање радне ангажованости особа са инвалидитетом, изјавио је заменик министра рада и социјалне политике Лазар Лазаров на конференцији посвећеној ефектима примене политике запошљавања.
„Домаћа привреда се обраћа неактивним Бугарима, који нити уче, нити раде, јер је број регистрованих незапослених већ знатно смањен – око 5% за целу земљу, а у административним областима попут Софије њих је свега 2-2,5%“, коментарисао је у интервјуу Радијо Бугарској Адријан Николов са Института за тржишну економију. По њему нереалистична очекивања младих у погледу месечних плата утичу на њихову одлуку да се запосле:
„Код нас нису рађена национално репрезентативна истраживања о очекивањима младих људи, тако да смо се ми обратили локалним агенцијама за запошљавање и послодавцима. По њима, велики део младих очекује да ће им њихово прво запошљавање донети и велику плату, што међутим не одговара њиховим вештинама и недостатку радног искуства. Свакако да је то само један од чинилаца, који држе младе људе далеко од тржишта рада. Треба да споменемо и неадекватност тржишта рада у погледу стручности неактивних лица. Има људи са неком високом спремом или професионалним образовањем који не могу да нађу адекватни посао у својој струци. Други пак раде у иностранству, онда се враћају у Бугарску и издржавају средствима зарађеним тамо. У томе је и један од проблема наше статистике – јер се та појава тешко евидентира.“
„Особе које остају потпуно ван тржишта рада и образовног система припадници су претежно етничких мањина, жене и људи који живе у удаљенијим рејонима“, категоричан је Адријан Николов. Што се тиче програма квалификације и преквалификације кадра и подстицања омладинског укључивања на тржиште рада, он је прецизирао:
„Постоји неколико програма који дају добре резултате. У неким областима уведени су такозвани „ромски медијатори“ који су већ демонстрирали своју способност да подстакну младе Роме да се лате неког посла. Међутим, за сада капацитет тих програма је незнатан и врло мало људи може да се тако запосли. Други велики проблем у том правцу јесте недостатак субвенционисане обуке, јер су поједини програми усмерени субвенционисаном запошљавању, али не и стицању фундаменталних вештина које су потребне за преквалификацију људи. Велику групу људи, који по традицији остају ван тржишта рада, чине особе са инвалидитетом, јер већина радних места не одговара њиховим могућностима. Треба размишљати у правцу активнијег укључења тих људи.“
Старосна група, којој су најчешће усмерене политике запошљавања, јесте она људи од 25 до 29 година. Према закључцима Института за тржишну економију профил људи између 30 и 34 година који остају ван тржишта рада сличан је оном претходне старосне групе и због тога у блиској будућности дијалог о политици запошљавања на европском и националном нивоу трба да се усредсреди на укључивање те групе.
„Демографски проблем је други фактор, који снажно утиче на тржиште рада. То потврђује и чињеница да тренутно фирме настоје да задрже своје особље или пак запошљавају пензионере или људе којима ускоро предстоји одлазак у пензију. Уколико у блиској будућности не постанемо сведоци демографског преокрета, проблем са проналажењем кадрова ће се само погоршавати. У овом случају могућа су два приступа – или нагло повећање старости за одлазак у пензију, или повећање удела механизоване производње, што је међутим могуће само у појединим гранама“, рекао је у закључку Адријан Николов.
Превод: Александра Ливен
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..