Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Костадин Атанасов осваја свет гласом бугарских гајди

Фотографија: лична архива

Недавно је Костадин Атанасов прославио јубиларни 50. рођендан. Популарни гајдаш је међу савременим виртуозима на традиционалном бугарском инструменту. Добитник је бројних домаћих и светских награда. До савршенства је овладао свирањем на старинским бугарским гајдама – џура и каба гајдама. Прешао је традиционални пут обуке – најпре је свирао у музичкој школи при читалишту у свом родном селу (сада граду) Хаџидимову у Пиринском крају, затим је завршио Националну школу фолклорних уметности у Широкој лаци и Пловдивску музичку академију „Асен Дијамандијев“. Од 2000. г. је члан оркестра и солиста Државног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“. Има доста снимака за БНР, издао је и самостални албум. 2007.г. у Сеулу, Јужна Кореја на фестивалу светских мајстора проглашен је „Гајдашем бр. 1“. Уметност Костадина Атанасова позната је у многим европским земљама, а такође и у Јапану, Израелу, САД. Окретао се и другим жанровима, радује се успесима својих ђака – гајдаша.



Костадин Атанасов евоцира успомене на неке важније епизоде у свом животу:

Рођен сам у Хаџидимову. Тамо смо имали гајдашку школу коју је основао Љубен Дрјанков – предавач из града Гоце Делчев. Тада сам већ имао хармонику, поклон од баке. Али када сам чуо звук гајди, одмах сам заборавио на хармонику. Било ми је тада око 10 година.Имам незаборавне успомене са концерата у свету. На фестивал у Јужној Кореји путовао сам на предлог Министарства културе и нашег ансамбла. Са собом сам понео двојнице, пиштаљку, окарину, кларинет, џура гајде. Одсвирао сам компилацију коју сам завршио корејском мелодијом. Ово извођење је изазвало бурне аплаузе. За мене је сваки наступузбудљив без обзира да ли је на концертном подијуму, у неком Дому културе или на празничном окупљању. Друго учешће којег ћу се увек сећати, јер је било на високом нивоу, je у ораторијуму посвећеном бугарским Јеврејима који је написао композитор Георги Андрејев. Извели смо га у Њујорку (2011) и Бостону (2013), за време турнеје ансамбла по САД. Мени је био изазован тај склад бугарских инструмената и класичног оркестра – звучи фантастично. Допадају ми се такве идеје. Имам пуно талентованих ученика.У ансамблу сада свира Мартин Љамов који је један од њих и то ме јако радује. Моја супруга Ралица Атанасова је певачица у ансамблу „Филип Кутев“. Наше кћери су завршиле Националну музичку школу“Љубомир Пипков“. Елена је дипломирала новинарство на Софијском универзитету „Св. Кл. Охридски“ и сада ради као стручњак за односе са јавношћу.Слава је виолинисткиња, од четири године студира на Фолкванг Универзитету уметности у Есену, Немачка, у класи виолине проф. Минча Минчева. Она је наступила на једном концерту који смо летос приредили у Бургасу. Представили смо дела Георгија Андрејева за гудачки квартет, гајде и вокал. Био сам срећан што смо на сцени наступили заједно.


Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20