Наступ Бугарске на овогодишњој Међународној туристичкој изложби World Travel Market у главном граду Велике Британије одвијао се под мотом „Bulgaria – А Discovery to Share“ (Бугарска – откриће које вреди поделити). Поред традиционалних могућности за летњи (морски) и зимски (ски) туризам, наша земља усмерава пажњу туроператора на бањски и СПА туризам, на постојећи код нас потенцијал у сфери еколошког, сеоског, културног и историјског туризма. И поред запажених културних и историјских ресурса Бугарске који могу да је претворе у целогодишњу туристичку дестинацију, по речима Венелина Попова, менаџера у туристичкој компанији која послује у Бугарској, Румунији и Молдавији, туриста из Велике Британије који су се определили да истраже нашу земљу из тог угла знатно је мање у поређењу са онима из Шпаније или Немачке и Аустрије. У интервјуу БНР, он је навео да се ради претежно о људима изнад 55 година старости, који су већ обишли најпопуларније туристичке дестинације какве су Италија и Грчка и сада скрећу поглед ка Бугарској.

Када говоримо о односу „цена/квалитет“, Бугарска је изузетно конкурентна, каже Венелин Попов и наставља:

„Не ради се о јефтином производу, већ о томе шта добија крајњи корисник за цену пакета. И управо у томе је снага и конкурентност Бугарске, јер за свој новац гости добијају сталног туристичког водича који их прати од почетка до краја путовања, превоз модерним аутобусом, полупансион, а понекад и пуни пансион, при чему полупансион предвиђа не само исхрану у хотелима, већ нуди богатији кулинарски доживљај и посете локалним ресторанима, упознавање са националном кухињом. Томе можемо додати и разноразне доживљаје какви су фолклорни програми, сусрети са мештанима итд.“

Древна историја и бројни артефакти који су пронађени на нашем поднебљу сигурно ће изазвати радозналост странаца. Проблем је што често пута наше историјско наслеђе није у довољној мери промовисано. Буџет за рекламу није адекватан, нарочито када се узме у обзир да туристичка бранша генерише више од 10 процената БДП земље, категоричан је Венелин Попов.

Уредио: Јоан Колев

Превод: Александра Ливен