Сваког дана у Бугарској неколико десетина људи оболева или умире од инфекција које не подлежу лечењу познатим антибиотицима. Све мања ефикасност те групе лекова резултат је њихове злоупотребе. Ако се њихов неконтролисани пријем настави на исти начин за неколико деценија т.зв. антимикробна резистентност ће постати већа опасност за човечанство него што су малигна обољења.

Поводом Европског дана свесности о рационалној употреби антибиотика (18. новембар) стручњаци упозоравају на опасност од неоснованог пријема тих лекова, те упућују поруке лекарима и пацијентима.

Као прво, антибиотици не третирају вирусне инфекције које се манифестују као кијавица, грлобоља, суви кашаљ без повишене телесне температуре и без бронхијалног секрета – казао је проф. Тодор Кантарџијев, директор Центра за заразне и паразитне болести. – Као друго, антибиотик треба да преписује искључиво лекар. Он са своје стране би требало да поштује следећа правила – да идентификује микробе који захтевају третман антибиотицима; да локализује инфекцију како би антибиотик деловао највише на одређеном месту; да стекне увид у опште здравствено стање пацијента и реши у комбинацији са којим другим лековима да препише антибиотик; да направи правилан избор и са финансијске тачке гледишта, јер скупи антибиотици нису увек најбољи.

Просечна количина антибиотика које се преписују у Бугарској не разликује се битно од европског просека, али се то не односи на антибиотике широког спектра.

Последње две године присутан је непријатан тренд – доста лекара из ванболничке помоћи преписују деци и одраслима лекове који спадају у трећу генерацију цефалоспорина, то су антибиотици који се узимају једном дневно – каже још проф. Тодор Кантарџијев. – Ови лекови широког спектра ничим нису бољи од осталих антибиотика који се узимају три или четири пута дневно када је у питању третман ангине или шарлаха. Што се болница тиче, иако се у њима не употребљавају веће количине антибиотика у поређењу са европским стандардом код нас је примена антибиотика широког спектра деловања двоструко већа од европског просека.

Да би окренуо тренд ове недеље је Центар за заразне и паразитне болести започео компјутерску обуку лекара. Осмишљен је и акциони план против антимикробне резистентности који ће влада вероватно одобрити до краја године, јавља Светлана Јорданова, заменица министра здравља. Документ предвиђа повећање информисаности о примени антибиотика у хуманој медицини и ветерини. Друга мера има за циљ пооштравање контроле преписивања лекова и повећање удела превентиве у болничким установама. Планирају се информативне кампање, методолошке обуке и давање упутстава о томе како треба употребљавати антибиотике.

Ако не променио начин размишљања и не почнемо да рационалније узимамо антибиотике, средином века од антимикробне резистентности у свету ће умирати по 10 млн људи годишње. Зато се може рећи да будућност те групе лекова зависи од свих нас, изјавио је др Скендер Сила, представник Светске здравствене организације у нас.

Према нашим подацима антимикробна резистентност је узрочник 33.000 смртних случајева у Европској унији и 700.000 у целом свету за исти период. Сматра се да ће до 2050. г. антимикробна резистентност може постати већа опасност за човечанство чак и од онколошких обољења. Зато смо се окупили са представницима надлежних бугарских институција да бисмо разрадили национални акциони план и преузели обавезу да ћемо и надаље сарађивати. Најбитније је, међутим, да ове поруке допру до што је могуће више људи.

Фотографиje: БГНЕС