Данас Бугари све чешће настоје да слободније изразе своју суштину, да не опонашају остале, већ да испоље своје посебне црте и квалитете. Истина је да се на почетку односимо са неповерењем према различитом, али се постепено навикавамо да нисмо једнаки и када већ започнемо да прихватамо себе онакви какви јесмо, живот нам одмах постаје мирнији и одвија се у позитивном правцу.

Управо као израз омладинске тежње ка слободи и самоиспољавању родила се и иницијатива „Богодом“. Реч је о заједници талентованих занатлија. Они су себи ставили за циљ да побољшају естетски укус и прошире културни поглед на свет младих Бугара. А све то помоћу заната у којима су постигли запажене резултате. Прва манифестација младих ентузијаста је приређена 15. и 16. новембра у центру Софије. Место се зове „Малих 5“ – то је подељени простор за заједнички рад, а први уметници-занатлије који су се састали са публиком су мајстор књиговезац Калин Даскалов, који је познат са надимком Стопан и Елизавета Ангелова која познаје у детаље тајне калиграфије. Они,што ће убудуће радити и други мајстори, не само демонстрирају своје вештине, него и причају људима о актуелним код нас законским прописима које треба да зна свако ко је одлучио да претвори занат у своју професију. Када све то објашњавају искусни људи, при чему на приступачном језику, вероватно ће се више људи охрабрити да крене неутабаним стазама занатства.

„Желимо не само да популаришемо неки занат, већ да скренемо пажњу и на ниво вештина наших мајстора. Верујемо да нећемо изневерити идеју да не запостављамо квалитету те ћемо презентирати оно најбоље што ствара Бугарска“ – каже Милко Дјулгеров, оснивач омладинске занатлијске платформе: Нашу екипу чине људи различитих професија и занимања, не само занатлије. У ствари, ми углавном покушавамо да помогнемо уметницима да се организују тако што предузимамо бројне административне кораке како би они имали више времена за стваралачки рад у својим атељеима. Платформа има за циљ да  промовише и негује  све врсте занатства код нас. Познато је да се Бугарска поноси богатством заната, део којих се сматрају одавно несталим због чињенице да се данас њима нико не бави. Истина је, међутим, да публика не зна где савремени мајстори представљају своја остварења. Наш задатак је да омогућимо јавности да се изблиза упозна, оцени и поштује рад тих људи.“

Култура се формира на бази стечених знања која проширују поглед на свет, убеђен је Милко Дјулгеров. Он чак ставља знак једнакости између познавања заната и способности човека да говори стране језике. „На пример, ако човек зна различите језике, он може да обилази свет и да се слободно дружи са људима. Када знаш неки занат – то је исто као да комуницираш на језику који говори одређена група људи. Тако и преко заната човек може да научи нове ствари, да се развија и да стиче знања.“

„Што се тиче калиграфије – нисам сигуран да ли је та уметност била добро развијена у Бугарској. Чини ми се да су у недалекој прошлости постојали неки захтеви у погледу краснописа и да је то био саставни део обуке и самопоштовања човека. Исто као што настојимо да изгледамо добро, и рукопис је елеменат на бази којег те остали оцењују. Због тога су припадници претходних генерација марљиво исписивали своја писма. Срећом, члан наше организације је човек са великим искуством у тој уметности. То је Елизавета Ангелова која учи посетиоце како писати четкицом. Свакако да то умеће тражи дуго увежбавање. И пошто уживамо подршку различитих организација којима се наша идеја свиђа, намеравамо да отворимо стални калиграфски атеље.“

Превод: Александра Ливен