Последњих година Мартин Хафизи живи у Холандији, где има активну концертну делатност. Бугарска публика га познаје као учесника различитих пројеката: „Uvira“ / „Bruno“ / „Hafizi Trio“, „Via Mavis“ и др. Али сада први пут бубњар представља свој „Half Easy Trio“ и први ауторски албум „Dark is Bright“ који је формација снимила.

„Пројекат је покренут у марту-априлу 2018. и за сада се одвија чак боље него што сам замишљао, – каже Мартин. – Добили смо веома престижно одликовање на конкурсу „Keep an Eye - The Records“ у Амстердаму. Од 47 група у финалу се такмичило само 7, а од њих – три су добиле награде – новчани износ од 10.000 евра за издавање албума. Наш је већ чињеница, али још увек нисмо га представили званично. Настојао сам да побегнем од клишеа да група носи моје име, али сам ипак желео да оно присуствује на неки начин. Због тога сам се определио за „Half Easy“. Осим тога, током година стичем искуства и схватам да у животу лоше и добро, светло и тамно увек иду руку под руку… „Упола лако“, како се отприлике преводи име формације, у некој мери резимира све то.“

У својој колекцији одликовања Мартин има на десетине првих награда са међународних конкурса, неке од којих је добио још као дете.

„У Бугарској сам стекао одличну базу за будући развој. У Националној музичкој школи „Љубомир Пипков“ сам био ученик Марије Палијеве и то доба не бих заменио ни за шта на свету. Без те грађе ништа не бих постигао. Онда је дошао нови изазов и отпутовао сам у Ротердам. Тамо сам већ седам година, а њих шест сам студирао на одсеку за џез и поп музику Codarts академије, где сам стекао бачелор диплому, а затим сам завршио и мастер студије. У међувремену сам упознао много музичара, међу којима је басиста трија „Half Easy“ Јоханес Фенд из Аустрије. Наш први састанак је био на сцени, на концерту који је организован у задњем тренутку. Испало је врло добро те смо одлучили да опет свирамо заједно. Ми се допуњујемо не само као музичари, него и као људи. А трећи члан формације Франц фон Чоси је из Немачке и предаје на академији коју сам завршио. Он је афирмисани пијаниста, преокупиран је послом и тешко сам се одлучио да га позовем за трећег члана састава, јер нисам знао да ли ће прихватити. Али ми је рекао „Да“. Он је сјајан музичар и диван човек.“

Мартин не може да одреди тачан стил својих композиција, али каже да се у њима осећа утицај неких врста џеза, савремене класичне музике и бугарског фолклора.

„У мојим делима не цитирам конкретне фолклорне обрасце, тражио сам само општи осећај, – прецизира он. – Композиција у којој је домаћи фолклор најизраженији зове се „Folks’ Meadow“ („Народна пољана“). Постоје и два „огледална“ комада у смислу наслова и садржаја – „Bright is Dark“ и „Dark is Bright“ („Светло је тамно“ и „Тамно је светло“). Они су сличног карактера и говоре о балансу и хармонији у животу. Морам додати и то да се компоновање већег дела комада поклопило са једним од најтежих периода у мом животу. Доживео сам много промена, али конкурс који смо освојили тражио је од нас да испоштујемо одређене рокове. Било је тренутака, када уопште нисам желео да пишем музику, водио сам праву борбу са собом и управо тада се родило дело насловљено „Me vs mE“ („Ја против себе“). Прва композиција на диску носи наслов „Schizo“ (скраћено од шизофреније) – то је и прва ствар коју сам написао за тај трио и прича о контрастима, о томе како ти у једном тренутку глава бруји од мисли, у следећем успеваш да нађеш мир, а онда се све понавља…“

Не можемо мимоићи и један занимљив елеменат у биографији талентованог музичара. Његова бака Марија Хафизи дуго година је радила у уредништву програма на албанском језику Радио Бугарске, исто као и његов отац. А његова мајка Мартина је била тонски редитељ на радију. Тако да му сада сасвим природно сви ми, данашња екипа емисија на страним језицима, „држимо палчеве“ и верујемо да ће промоција албума „Dark is Bright“ 7. децембра у чувеној концертној дворани „Бимхаус“ у Амстердаму одушевити публику, исто као и предвиђени наступи у Ротердаму, а затим и у различитим градовима Белгије и Немачке… „Надам се да ћемо ускоро доћи и у Бугарску, јер сам увек радостан да свирам код куће“ – каже у закључку Мартин Хафизи.

Превод: Александра Ливен