САД трже свој удео у неоствареним руским енергетским пројектима у Бугарској

Бојко Борисов: "Бугарска високо цени своје стратешко партнерство са САД и ја сам уверен да ће наш данашњи сусрет бити од велике користи за његов развој."
Фотографија: БГНЕС

Пре свог одласка у САД премијер Бојко Борисов је изјавио да неће допустити изградњу НАТО базе на бугарском Црноморју. Борисов није бацао речи у ветар, јер је претходно знао да нико у Вашингтону не би то затражио од Бугарске. Тим пре што председник Доналд Трамп обично тражи од домаћина америчких војника да преузму на себе и њихово издржавање, а Бугарска није у таквој кондицији. Бугарска нуди довољно база за ротацијске вежбе контингената Пентагона, а у случају потребе, као што је било и 2003. године, наша земља обезбеђује пуну логистику за операције на Блиском Истоку. Осим тога режим приступа страних ратних бродова територијалним водама Бугарске не одређују НАТО или САД, већ се регулише Конвенцијом усвојеном у Монтреу. А савезнички бродови НАТО који плове према распореду дуж наше обале, увек су добродошли у бугарске луке. Тако да на путу у САД за Борисова није било проблем да учини гест пацифизма према источној обали Црног мора, одакле још увек очекујемо руске туристе.

Посета бугарског премијера Белој кући уклапа се у састанке председника Трампа са лидерима земаља Источне Европе. За САД ми смо парче слагалице њихових интереса у региону Балкана и Источног Медитерана. За Бугарску пак, посета Борисова Вашингтону је могућност да усклади бугарске интересе са америчком политиком у Југоисточној Европи.

Обе земље су своје понуде упутиле већ пре одласка бугарске делегације у Вашингтон, у чијем се саставу, међутим, запажа одсуство министарке спољних послова Екатерине Захаријеве и министарке енергетике Теменужке Петкове. Као повољну најаву будућег развоја билатералне сарадње можемо тумачити чињеницу да је летос Софија купила америчке авионе F-16. У САД су свесни да се Бугарска плаши да не изгуби свој статус транзитера гаса у региону. Свесни су такође да после пропасти пројекта „Јужни ток“ земља не може да се одрекне „Турског тока“, тим пре што је и са географског аспекта логично да цев тог гасовода иде дијагонално Тракијом према Централној Европи. Али сада више није 2014. година. За 5 година до наше границе је стигао дугоочекивани азербејџански гас. Ускоро ћемо имати приступ и течном америчком и медитеранском гасу. Измењене су и европске директиве о гасу. Како би створили алтернативу руском гасу који ће на путу ка аустријском подземном складишту „Баумгартен“ пролазити и кроз српски „Банатски двор“, Американци су спремни да подрже идеју Бојка Борисова о изградњи гасног чвора у Бугарској. Тамо ће се алтернативно складиштити азербејџански и амерички гас. Он је такође конкурентан руском, који се бугарским цевима преноси у Европу. За реализацију идеје, Вашингтон тражи да купимо 20% гасног терминала у Александруполису и да се обавежемо да купујемо 20% испоручених количина које ће се продавати по спот ценама. Свакако, треба да укључимо Американце и у диверсификацију бугарског нуклеарног сектора. Из Беле куће траже свој удео у упропашћеном руском „великом слему“ у бугарској енергетици – реч је о нуклеарној електрани „Белене“, Јужном гасном коридору и коридору Бургас – Александруполис. Питање је шта ће добити Бугарска заузврат? Само један гасни чвор „Балкан“ и безвизно путовање у САД тешко да ће бити довољни. Ми се надамо да привучемо америчке инвестиције, а за њих САД траже владавину права и одлучне мере против корупције.

Али нек само Доналд Трамп дође у Бугарску! На састанку са Борисовим, домаћин Беле куће је отворено тражио позив, што је за нас добра вест. Софија је право место за упућивање сигнала Западном Балкану. А ако агенти „Сикрет сервиса“ дозволе Трампу да се приближи грчко-бугарској граници, премијер Борисов би га сигурно одвео да „пресече траку“ везе са терминалом у Александруполису, а дотле ће нам постати јасне и друге појединости разговора у Овалном кабинету.


Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Гроб Гоце Делчева у православној цркви Светог Спаса у Скопљу.

Резултати заједничког рада историчара из Бугарске и Северне Македоније су далеко од жељених

Историчари из Северне Македоније су привремено обуставили рад Мешовите бугарско-македонске комисије за спорна историјска и образовна питања. У интервјуу Радио Бугарској о тешкоћама рада Комисије прича њен копредседник с бугарске стране, историчар и..

објављено 12.12.19. 16.00

Бугарска трајно ставила Западни Балкан на дневни ред ЕУ

Западни Балкан и његов напредак на путу ка европским интеграцијама – овој теми је била посвећена конференција која је окупила у Софији дипломате, посланике, научнике и стручњаке из свих балканских држава. Форум се одвијао под покровитељством..

објављено 9.12.19. 15.55

Разговори премијера Бојка Борисова у Солуну - елемент нове динамике на Балкану

На маргинама 4. Самита у Солуну који се одржава под патронатом грчког председника Прокописа Павлопулоса, премијер Бојко Борисов је разговарао са својим колегама из Грчке и Северне Македоније - Кирјакосом Мицотакисом и Зораном Заевим. Дијалог се..

објављено 15.11.19. 12.40