Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Да ли је у Бугарској угрожено постојање дигиталних туристичких платформи Airbnb и Booking.com?

Да ли ће светски дигитални џинови у области путовања Airbnb, Booking.com, Expedia, друштвена мрежа Facebook и др. одустати од свог пословања у Бугарској? Они су управо формирали овде одређену смештајну инфраструктуру и привукли одређени контингент клијената, а власти у земљи су одједном одлучиле да регулишу њихов бизнис и уведу правила која се не свиђају свима. Управо такав је предлог потпредседника Народног собрања и лидера Националног фронта за спас Бугарске Валерија Симеонова (који је партнер у владајућој коалицији) и председнице парламентарног одбора за буџет Менде Стојанове. Свакако, они нису „случајни“ људи у политици и обично се не одлучују на неки корак ако је он претходно осуђен на пропаст. Њихова идеја је легализовати делатност власника око 10.000 станова у земљи који их преко дотичних платформи издају за краћи боравак, што генерише годишње дохотке од око 1,7 милиона евра. Једна трећина понуда је у Софији, где просечни проценат попуњености смештајних јединица износи 56, а месечни просечни приходи од стана достижу 465 евра. До овог тренутка то су била самостална физичка лица и фирме. Они нису имали било какве обавезе према властима – нити што се тиче права издавања непокретне имовине, нити у погледу законског опорезивања доходака од те делатности. Предложене измене у Закону о туризму које треба да буду усвојене заједно са Законом о државном буџету за 2020. годину, мењају ствари у циљу легализовања тог бизниса. На почетку идеја је била категоризовати та смештајна места са звездицама по узору на хотеле и уписати их у национални регистар места за смештај. Под притиском јавног мњења и професионалних туристичких кругова, захтев о звездицама је повучен и сада је остала једино неопходност од регистрације тих јединица са свиме што из тога произлази – рад са јавном администрацијом, плаћање такси и пореза итд.

Туристичка бранша је реаговала обазриво на планиране промене. У појединим, крајњим оценама се назире закључак да регулисање тог бизниса има за циљ да га уништи. Други пак упозоравају да ће настати проблеми са државном и општинском администрацијом који ће отежати рад закуподаваца. „Свако ко генерише приходе треба да плаћа порезе. Али треба да се односимо веома пажљиво према идеји да се све регулише. Наше је тржиште и сада прекомерно регулисано“, коментарише Данијела Стоева, председница Асоцијације бугарских туроператора и туристичких посредника.

Иницијатори промена су убеђени да то неће нашкодити корисницима тих услуга, нити ће утицати негативно на онлајн аранжмане. Очекивани ефекат је евентуално повлачење са тржишта појединих слабије активних закуподаваца. „Циљ је да сви ти људи плаћају порезе, попут осталих, који не послују у сивој зони. Не намеравамо нити да отежавамо бизнис административним теретима, нити да обустављамо рад дигиталних платформи на бугарском тржишту“, објаснила је Менда Стојанова.

„Промене су рађене без било какве економске процене ефекта на људе који имају такве станове, као и на туризам гледано у целини. Знатан део туриста у Софији су „нискобуџетни“. Они траже смештај помоћу платформи каква је, на пример, Airbnb, и ако их забранимо, ти људи неће посетити Софију, биће обустављени и летови до нашег главног града, а као резултат тога изгубиће туризам“, сматра Борис Павлов, директор компаније за управљање некретнинама у платформи Airbnb Flat Manager.

Било какве биле последице нуђених законодавних мера, очигледно је да велике платформе за онлајн букирање места за боравак неће се одрећи наше земље, која није важан фактор на светској туристичкој мапи, али ипак годишње привлачи скоро 9 милиона страних туриста, а та је бројка већа од становништва земље. И још – туризам учествује са читавих 13% у бруто домаћем производу Бугарске.

Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Туристичкој индустрији потребни стандарди и производи који да врате туристе у Бугарску

Црноморска и планинска одмаралишта у Бугарској су омиљене дестинације туристима како из суседних балканских земаља, тако и из земаља чланица ЕУ. Да би се, међутим, задржала ова тенденција, неопходне су промене и у односу према потенцијалним..

објављено 18.2.20. 15.12

„Клупа љубави“ у близини Дрјанова

Постоји у Бугарској једно романтично место које током целе године посећују заљубљени парови, па чак и целе породице. Место које се претворило у симбол и знак најдубљих људских жеља. Једно од њих налази се у близини града Дрјанова, у централном..

објављено 17.2.20. 13.26

Традиционална бугарска култура оживљава у старом Златограду

Живописни градић Златоград, у јужном делу Родопа, једно је од ретких места у Бугарској где човек може да осети дух и шмек бугарске традиционалне културе. Удаљен свега пар километара од прелепих песковито-шљунковитих плажа суседне Грчке и око 300..

објављено 11.2.20. 14.45