Најстарији човеколики мајмун који је ходао на две ноге, што личи на усправно ходање савременог човека, живео је у Европи. О томе сведоче фосилизовани остаци костију који су пронађени на Југу Немачке, у Баварској. У саставу међународне екипе која је протумачила тај значајни палеонтолошки налаз, био је и научник са Бугарске академије наука проф. Николај Спасов.

Тај људски предак је добио име Данувиус (Danuvius guggenmosi) – по имену келтско-римског речног бога Дунава. Откриће остатака тог костура темељно мења став научника о раној еволуцији људи, сматра проф. Николај Спасов.

„Ради се о човеколиком мајмуну који је живео пре 11,6 милиона година и није само нова врста, него нови род за науку, – прича он. – Његов начин кретања усклађује обележја типична за велике човеколике мајмуне какви су шимпанза, горила и орангутан, са белезима карактеристичним за усправног човека. Тј. Данувиус је могао да се пентра по дрвећу, држећи се предњим удовима, али је уз то могао да, слично човеку, хода усправно на задњим удовима. То смо прецизирали на бази сачуваних костију и чланака удова. То значи да гледајући Данувиуса можемо да замислимо задњег заједничког примата из којег потичу човеколики мајмуни, с једне, и савремени човек, с друге стране.“

За  време ископавања је пронађено укупно 40 појединачних делова костију који потичу од најмање четири индивидуе – две женске јединке, једног мужјака и једног младог представника врсте. На бази остатака може се закључити да је Данувиус био висок отприлике један метар, да је тежина мужјака око 31 килограм, а женки - око 18 килограма. Човеколики мајмун је имао широки и плоснати грудни кош и продужне слабинске пршљенове – налик људским, што му је омогућавало да приликом ходања стави центар тежине изнад усправљених кукова.

„Од бројних остатака сисара пронађених у Немачкој, требало је да одвојимо кости и фрагменте човеколиких мајмуна од осталих, – наставља своју причу о раду у екипи проф. Мадлен Беме са Универзитета у Тибингену проф. Николај Спасов. – Онда смо их упоредили са савременим фосилним човеколиким мајмунима како бисмо схватили којем делу костура припадају, као и оно најважније – да спроведемо функционалну анализу. Управо та функционална анализа нам је помогла да замислимо начин кретања Данувиуса.“

У овом случају од изванредног значаја је да се ради о човеколиком мајмуну пореклом из Европе, јер један од великих спорова у палеонтологији је зашто се човек усправио и почео да се креће помоћу два своја задња уда и када и где се то десило. Још један доказ у прилог тези да одговор на сва та питања можемо пронаћи на Старом континенту, су и открића која су направљена пре две године на Балкану.

„Реч је о два налаза са Балканског полуострва, – каже проф. Николај Спасов. – Грекопитекус (Graecopithecus freybergi) је добио своје име по опису доње вилице пронађене код Атине. А за време ископавања код Чирпана у Бугарској је откривен и зуб, који припада истом роду. На бази тих открића смо доказали да су фосили Грекопитекуса стари отприлике 7,2 милиона година. Ускоро после тога је објављен и чланак у којем се каже да је пре шест милиона година обалама острва Крита такође ходао хоминид на две ноге.“

Ти су преци човека живели нешто пре Аустралопитекуса. А то значи да је у доба када су се у Африци појавили први прелазни облици између човеколиког мајмуна и прачовека, у Европи већ живело биће које је ходало усправно. Проф. Николај Спасов обећава нова, по његовим речима, узбудљива открића везана за остатке првог прачовека – Грекопитекуса, пронађених код Чирпана.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Дијана Цанкова, лична архива, Reuters