Русе је један од бугарских градова чија се историја може пропратити до дубоке древности. Чињеница да се налази на обали реке Дунав има везу са насељавањем различитих племена у овом региону како пре тако и после Христа. Током хиљадугодишње историје града у њему су живели трговци и интелектуалци, а за време владавине Османског царства и националног препорода Бугарске, Русе је дом многих бугарских револуционара који су учествовали у национално-ослободилачким борбама. После ослобођења и након што је на Берлинском конгресу /1878. г./ земља подељена на Кнежевину Бугарску и Источну Румелију, Русе постаје највећи град у Кнежевини. Доживео је брз економски успон што видљиво мења урбанистички план и лик града. Појављује се све више нових зграда под утицајем модерних у оно доба европских архитектонских стилова попут барока и сецесије. Због тога савременици називају град „Мали Беч“. Власници нових зграда најчешће су банкари и трговци, којима путовања и успешни послови у Европи и свету омогућују да уложе велики износ новца у изградњу и одржавање архитектонских драгуља.
Једна од занимљивих зграда је хотел Чикага – прича о архитектонском наслеђу Бугарске Маријана Мелнишка. Назван је тако по имену свог власника Соломона Блауштајна, који одмах по ослобођењу Бугарске од османске владавине одлази у Америку.
Зарађеним новцем враћа се код нас и купује велику згрду. Она је веома лепа, са пуно ниша на фасади, украшених фигурама девојака. Претворена је у кабаре и хотел. Њен власник је ангажовао плесачице из других подунавских земаља, али да би све било пристојније, у приземљу је направио модни атеље који носи име „Код Чикага“. У овој згради је направљен и први у земљи лифт на погон људске снаге.
Иако укратко, морамо поменути историју још два индикативна места у граду која имају пре свега историјску, а не архитектонску вредност. То су куће Николе Обретенова и његових родитеља - Тонке и Тиха Обретенови. И ако од последње није ништа остало, због промене урбанистичког плана Русеа почетком 20. века, кућа Николе - наследника једне од најпознатијих фамилија из доба националног препорода Бугарске - чува сећање на свог газду. О личности и животу четника Ботева, који је последњи после ослобођења од османске владавине остао жив, постоји мноштво легенди везаних за његово учешће и улогу у чети. После смрти Христа Ботева и разбијања чете, Обретенов је послат на робију у Дијарбекир, где је дочекао ослобођење. По повратку код нас, као и многи други поборници за слободу Бугарске, имао је прилику да заузме високи положај у управљању новом државом.
Обретенов постаје народни посланик, затим и градоначелик Русеа. Тада гради властиту двоспратну кућу. Стил јој je неокласичан, а унутра је смештен музеј. Тамо се до 1989. туристима причало једно, док је реална судбина ове кући сасвим другачија. Никола Обретенов има ћерку Тонку.Она је упознала једног поштеног човека - Ника Просеничкова, који је студирао филозофију у Немачкој. Након свог повратка он се посвећује образовању у Бугарској и постаје директор Мушке гимназије у Русеу - једне од најпрестижнијих уз оне у Габрову и Свиштову.
Мало након комунистичког преврата 9. Септембра 1944. Просеничков је, као и многи бугарски просветитељи и већи део крема бугарске интелигенције, нашао своју смрт. Заједно с њим су стрељали и његову жену. Породица има две кћери – једна од њих, Милкана умире од муке, а другу – Љиљану, послали су у концентрациони логор где је преживела упркос свему што јој се десило. У кући њене породице смештени су непознати људи који спаљују породичну библиотеку и уништавају битне документе који пружају детаље о њиховој прошлости. Већ слободна, Љиљана упознаје сликара Ненка Балканског који је у Русеу како би насликао портрет њене баке. Чувши њену грозну причу и очаран њеном лепотом он се њоме оженио и претворио ју је у своју музу и модел.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: ilovebulgaria.eu и архиваНа 42. другом издању Фестивала бугарског играног филма "Златна ружа" у Варни филм "Тријумф" редитеља Петра Влчанова и Кристине Грозеве је освојио велику награду за дугометражни филм. Њему је припала и награда за сценарио који су написали двоје..
Друго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Циркуска, позоришна и ватрена уметност, омладинске радионице – све је то заступљено на програму Фестивала уличне уметности 6Fest, који се у Бургасу..