Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска трајно ставила Западни Балкан на дневни ред ЕУ

Фотографија: БГНЕС

Западни Балкан и његов напредак на путу ка европским интеграцијама – овој теми је била посвећена конференција која је окупила у Софији дипломате, посланике, научнике и стручњаке из свих балканских држава. Форум се одвијао под покровитељством Фондације за европску реформу „New Direction“ и Међународног републичког института.

Европски посланик Ангел Џабмазки је у свом говору на отварању објавио да је циљ форума да формулише јасну бугарску позицију и политику у погледу Балкана.

„Почињемо од Македоније, коју лично ја никада нећу назвати Северном, Јужном, Горњом или Доњом. Она је за нас братска, бугарска, друга бугарска држава на Балкану. Бугарска политика у погледу Македоније већ деценијама је колебљива. ВМРО постоји, јер је Македонија унутарполитичко питање. Радостан сам што сам успео да привучем моје савезнике из групе Европских конзервативаца и реформиста, као и Републички институт САД те да их упознамо са нашим ставом, да их привучемо за савезнике.“

Последње две године тема о европским перспективама Западног Балкана трајно је на европском дневном реду. То је у немалој мери заслуга Бугарске, јер је тема била водећи спољнополитички приоритет земље док је у првој половини 2018. године председавала Саветом ЕУ. Наша се држава успешно снашла са изазовом да организује форум о будућности Западног Балкана и да задржи пажњу осталих држава чланица Уније на проблеме региона. Последњи састанак сличног формата је одржан 2003. године у Солуну.

„Током 15 година десило се много ствари, – навела је у свом говору на конференцији бугарска министарка спољних послова Екатерина Захаријева. – Бугарска, Румунија и Хрватска су постале чланице Европске уније. Неке државе Западног Балкана су постале савезнице НАТО-а. Истовремено, међутим, у овом периоду 6 од држава нашег региона спотицало се на путу ка својој јасној евроатлантској будућности. А ја, иако сам међу министрима спољних послова са најоштријим изјавама због неодлучности Европског савета који већ скоро две године не може да донесе решење о покретању преговора са Републиком Северном Македонијом и Албанијом, не сматрам да се узрок за то крије само у Европској унији. Мислим да земље Западног Балкана имају велику одговорност и играју важну улогу у томе. У тренутку када схватиш да желиш да будеш део овог најуспешнијег демократског пројекта, треба да испуниш и одговарајуће критеријуме. Разумем да су неке од тих реформи тешке, болне и скупе. Ми смо прошли тим путем.“

Један од најчешћих спорова на сличним форумима уз учешће држава Западног Балкана јесте тај о оцењивању региона сада и пре годину-две дана. Досадашње искуство министарке сведочи да је тешко дати једнозначан одговор на ово питање. Према Захаријевој, последњих година је у политикама појединих балканских земаља дошло до много промена, неке од којих су позитивне. Бугарска дипломатија је направила много тога у циљу решавања једног деценијама нерешеног проблема везаног за наше односе са Македонијом, потписавши Уговор о добросуседству и сарадњи између две државе. Решен је и вишегодишњи спор о имену са Грчком, настављају се и преговори о појединим приступним поглављима са Црном Гором и Србијом. Поред успеха Захаријева је навела и то да се запажа успоравање реформи у неким државама Балкана, везаним за права човека, судски систем и владавину права.

Бугарска европска комесарка Марија Габријел такође је подвукла да је место Западног Балкана у европској породици, наводећи следеће:

„Већ у првој недељи рада нове Европске комисије изјављујемо јасно и тачно – Западни Балкан је наш приоритет и може да рачунате на бугарског комесара за спровођење више конкретних иницијатива у новим областима, а то су иновације, научна истраживања, образовање, култура, млади.“


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Председник донео указ о именовању нове прелазне владе

У складу с Уставом Републике Бугарске, председник републике Румен Радев потписао је указ о именовању нове прелазне владе коју је предложио номиновани за привременог премијера Димитар Главчев. Другим указом шеф државе заказао је ванредне парламентарне..

ажурирано 27.8.24. 09.00
Димитар Главчев

Коментари парламентарних снага о новој прелазној влади

Део парламентарно заступљених формација изразио је своје резерве у вези са саставом нове прелазне владе коју је предложио Димитар Главчев. За разлику од коалиције ГЕРБ-СДС и Покрета за права и слободе који су изабрали да ћуте, коалиција „Настављамо..

објављено 26.8.24. 16.01

Ко су нови министри у прелазној влади

У досадашњој прелазној влади, премијер Димитар Главчев истовремено је обављао функције председника Владе и министра спољних послова. Новоименовани министар спољних послова, Иван Кондов, до сада је био заменик министра спољних послова. Премијер Главчев..

објављено 26.8.24. 12.52