Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Европа поштује мањине

Зашто је етничким и културним мањинама у Европи потребна заштита и какве мере предузима ЕУ

Око 8% грађана ЕУ припада мањинама а око 10% говори на неком регионалном или мањинском језику, видно је из података наведених у резолуцији у којој стоји да је Европа мозаик култура, језика, религија и традиција који уједињују људе заједничких вредности. Заједничко је и схватање да сви европски грађани треба да слободно говоре на свом матерњем језику на улици и другим јавним местима. Још увек не постоји општеевропски правни оквир који дефинише појам мањине.Зато и можда различите државе приступају појму мањине на различите начине. У Немачкој, рецимо, набрајају етничке или језичке мањине као што су Данци, Лужичани,Фризи, Роми и Синти. У земљама попут Белгије као и у државама ван ЕУ (на пример Русији и Молдавији) даје се општа дефиниција мањине али се не набрајају мањинске етничке и језичке заједнице.

На сличан начин је решено и питање финансирања заједница у циљу очувања националне самосвести, културе и језика. Овакав начин регулисања овог проблема изазива несигурност у заједницама које негују своју културу и традиције.

У Бугарској постоји правни оквир који одређује једнака права за све грађане без обзира на њихову народност, расу, религију и социјални статус. Министар спољних послова је овлашћен да брани права бугаских националних мањина у иностранству. Још увек наше заједнице у иностранству наилазе на тешкоће када траже средства за своје активности.Новинар Јосиф Давидов који је пише за лист Бугара у Шпанији „Нова дума“ („Ново слово“) тврди да је финансијска помоћ бугарским медијима у иностранству важна, али ништа мање важни су и циљеви који се постижу захваљујући тој помоћи.

„Сваки Бугарин у Шпанији који има властити бизнис може да издвоји 50. 000 евра. Ево, рецимо, Румунија, између осталог издајемо и лист на румунском, има Министарство дијаспоре. Сваке године оно расписује конкурс и на основу тога додељује субвенцију између 10.000 и 15.000 евра румунским медијима у иностранству“.

У Хрватској, најновијој чланици ЕУ, држава финансира мањине и њихове активности. Дијана Гласнова издаје у Загребу двојезични часопис „Rodna riječ“ – на бугарском и хрватском, за потребе Бугара и Хрвата.

„Желимо да Хрватима објаснимо ко смо ми, каква је Бугарска. Ко би показао поштовање према мањини која је непозната? Јединствени смо у ономе што пишемо на бугарском и хрватском.Практично сада наш часопис читају председница Хрватске и министри владе Републике Хрватске, а већ четврту годину на њега се претплаћује и Конгресна библиотека у Вашингтону. И све се то у потпуности финансира од стране хрватске државе. И то се односи на све националне мањине у Хрватској.“

У циљу уједначавања и побољшања услова у којима живе националне и језичке мањине у Европи пре године дана, 13. новембра, Европски парламент је изгласао резолуцију која позива Европску комисију да испуни минималне стандарде који се односе на све мањине у ЕУ. Гарантовање једнаких могућности мањинским заједницама да учествују у политичком и друштвеном животуједан је од тих стандарда као и подршка знањима, укључиво и кроз успостављање и одржавање материјалних културних фондова. Подстиче се такође употреба мањинских језика у медијима и лиценцирање медијских услуга за мањинске групе. Наводе се теме као што су приступ образовању на матерњем језику и на језику државе у којој живе припадници мањина, укидање административних и финансијских препрека које би осујетиле језички диверзитет и приступ мањина пуном спектру занимања у одређеној држави. Сада очекујемо шта ће предузети Европска комисија са њеном председницом Урсулом фон дер Лајен која је у свом програмском говору пре именовања на положај изјавила да ће бранити владавину закона за сваког грађанина ЕУ и да ће то бити у фокусу њене визије о Унији једнакости, толеранције и социјалне праведности.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиje: БТА


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Онлајн купци чине 53% корисника интернета у Бугарској

Онлајн купци чине 53% (више од 2.800 000 људи) корисника интернета у Бугарској, док су 2018-2019. г. представљали трећину ове бројке. Пандемија коронавируса увелико је подстакла електронску трговину. Ово је саопштила Жанет Најденова из Бугарске..

објављено 28.3.24. 14.25

Свако од нас може да буде инвеститор

Живимо у новом свету пуном изазова и нових неограничених могућности, али како се ми – Бугари – сналазимо на прагу тзв. „треће финансијске револуције“? „Ми Бугари имамо веома ниско самопоуздање, а политичари и разне спољне силе нас убеђују да смо..

објављено 27.3.24. 12.25

Бугари имају важнијих брига од политичке кризе

За 2/3 Бугара најважнији проблеми су незапосленост – 39% и трошкови живота – 26%, показали су резултати репрезентативног истраживања Евробарометра из фебруара 2024. године. Следећу по важности бригу за 28% испитаника представља здравствена заштита, док..

објављено 27.3.24. 11.32