Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

„Божићни разбој“ за децу и радознале одрасле

Нетрадиционални пут ка традиционалном знању

Треба много да волиш децу да би смислио сличан програм. Већ је спроведено више од 200 иницијатива, а почетак је стављен 2015. године. Сасвим у духу наше интернет свакодневице, без посебних напора, малишани уче рукама и емотивно додирујући историју. А са историјским задацима који се лако дају деци, многи би одрасли доживели прави фијаско.

Место је Регионални историјски музеј града Ћустендила. Тамо предстоји „Божићни разбој“ – обично претпразнично занимање за „децу и радознале одрасле“. У посебном кутку у сали „Асклепије“, 12., 13. и 14. децембра гости Музеја ће моћи да сами израде лепе тканине. Видеће и занимљиве налазе везане за тај занат који је постојао и у VІ-V миленијуму пре Христа. Познато је да су у нашој традицији жене шиле одећу за чланове породице од домаће тканог платна, за које су опет оне испредале нити од памука, вуне итд. Пре настанка чекрка за предење, људи су користили керамичке направе са унутрашњим дршкама. Сличне вртешке за предење су пронађене у Египту, Палестини и Грчкој. У Бугарској су познате три сличне направе из V миленијума пре Христа (бакарно доба), две од њих су пронађене у рејону Ћустендила. Откривен је и „пршљен“ за вретено (из истог периода), са уклесаним обележјима сазвежђа Лабуд и Велики медвед. Сва ће та знања деца стећи неусиљено, у игри и решавајући загонетке. Она ће постићи вештине које су вековима преношене с колена на колено и тако ће стећи вредно историјско искуство. „Божићни разбој“ је део наставног програма „Музејска радионица“ који се заснива на једноставној чињеници да се ми учимо рукама откако је света и века.


„Важно је да пренесемо знања деци преко практичних вежби, како би она осетила сам процес израде и прошла путем својих предака, – убеђена је Мирослава Таскова, која је задужена за везе са јавношћу у Музеју и једна је од иницијатора пројекта.


Постоји велико интересовање од стране деце, учитеља и родитеља. Стављамо акценат на древну уметност и културу. Поједине теме укључују разматрање артефаката из музејске збирке. Програм је обогаћен и наставним помагалима, којима располажемо захваљујући Центру за неформално образовање и културну делатност „Алос“. Помоћу њих надограђујемо образовно окружење које Музеј пружа. У фебруару тема је „Древна култура исхране“ када представљамо праисторијско и средњовековно посуђе које је пронађено на подручју нашег града, и помоћу којег причамо о начину живота у прошлим временима. У марту стављамо акценат на мерење времена.


Приказујемо модел пећи са урезаним лунарно-соларним календаром из V миленијума пре Христа (он је и међу најстаријим пронађеним у Европи). Модул „Древне игре“ пак је посвећен керамичком суду (опет из V миленијума пре Христа) са 16 рупица на површини. Очигледно то је нека древна играчка. Још занимљивије је то да смо пронашли и њен савремени аналог, па чак и мобилну апликацију. Правила неочекивано добро одговарају нашем старинском предмету. Тако да он „оживљава“ за децу. Она га израђују од глине, а затим се играју са њим. У мају, када обележавамо Дан бугарске културе и словенског писма, приказујемо знакове из дописменог периода, из доба енеолита. Смислили смо игре са глагољицом и ћирилицом, упознајемо децу са старим техникама штампања и насловним страницама старих рукописних књига. Друга важна тема је „Античка возила и декорације“.


Разматрамо дивну двоколицу из II века, детаљно показујемо декорацију, а деца раде апликације за коњске оглавнице. Последња тема је посвећена древној одећи, додацима и наоружању. Цртеж на антропоморфној фигури из V миленијума пре Христа указује на карактеристичне за наш крај ношње. Разматрамо и огртач трачког ратника.“

Заокружујући симболично годишњи циклус, идућих дана деца ће ткати на „божићном разбоју“. Вођена снагом своје уобразиље она ће ускладити савремену естетику са старинским техникама. А у нову годину ће закорачити обогаћена и надахнута историјом свог родног краја.


Превод: Александра Ливен

Фотографиje: Регионални историјски музеј града Ћустендила и Албена Безовска

Више из ове категориjе

Социјални пакет враћа Бугаре из иностранства. Само оне који живе у ЕУ

У прошле три деценије демократских промена много паметних и талентованих Бугара је напустило земљу тражећи бољу будућност. Према подацима из последних година које је Национални завод за статистику изнео, у 2010. је 27.708 људи отишло из земље у..

објављено 23.1.20. 15.23

Нови генерални директор БНР залаже се за авангардистичке идеје развоја Радио Бугарске

„Можда мало ко зна да је моји први покушај на пољу професионалног радио новинарства био у уредништву емисија на енглеском језику Радија Бугарска .“ То је рекао нови генерални директор Бугарског националног радија (БНР) Андон Балтаков када је..

објављено 23.1.20. 14.21

С Бугарском у мислима у далекој Аргентини

У Аргентини живе и раде десетина хиљада Бугара. Њихов тачан број није познат, али претпоставља се да је између 50 000 и 150 000 људи. Велики део њих одавно је у јужноамеричкој земљи и чак тешко разуме бугарски језик. Али зато с интересовањем прате..

објављено 22.1.20. 15.20