20. децембра Бугарска православна црква молитвено се сећа светог Игњатија Богоносца. Овај је светитељ назван богоносцем јер је стално у срцу и на уснама носио име Бога, зато што га је, као малог, Исус Христос држао на рукама. Учећи своје ученике смерности, Господ је узео једно дете, ставио га међу своје ученике и рекао: „Ко се понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небескоме“. То је био Игњатије. Када је одрастао постао је ученик светог Јована Богослова, а касније епископ у Антиохији. У то време је цар Трајан, пролазећи кроз Антиохију у ратном походу против Персије, чуо за Игњатија и покушао да га саветима и претњама окрене од вере. Кад није успео, наредио је да га окованог пошаљу у Рим и баце у арену, где су га лавови растргли и појели оставивши само неколико великих костију и срце. Година је била 106. Од светитеља и мученика остало је само неколико костију и његово срце испуњено за Господа Исуса.

*

Нови дан, нова година, говорили су некада на Игњатијевдан. Према народним веровањима, на Игњатијевдан су Богородици почеле порођајне муке. Према народном календару, на тај дан почиње божићно-новогодишњи циклус празника које људи дочекују богатом трпезом и разноразним обредним хлебовима који се месе уз посебне ритуале и песме. На Игњатијевдан било је веома битно ко ће први да уђе у кућу. Тај човек у народу је познат као полаженик, а сматрало се да од њега зависе срећа и напредак домаћинства. На полаженика се гледало као на "прст судбине". Ако је он добар човек, донеће, здравље, срећу, благостање за укућане. Некада је свака кућа имала свог полаженика за кога се сигурно знало да доноси само добро.