Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Петовековни храст постао „Дрво године“ у Бугарској

Фотографија: bepf-bg.org

Десету годину заредом гласањем је одређено бугарско дрво које ће нашу земљу представљати на такмичењу „Европско дрво године” које се завршава у пролеће 2020. године објављивањем победника у централи Европског парламента. У Бугарској се такмичење одржава под називом „Дрво са кореном” и одговара тежњи организатора из фондације „ЕкоЗаједница“ /„ЕкоОбщност”/ да представљају најзначајније и Бугарима најомиљеније дрвеће из различитих крајева земље. То нису обавезно најстарије, највише или пак највредније и ретке врсте већ она дрвећа која спајају и уједињују људе – кажу организатори такмичења. Баш таква су 24 дрвета која су изабрана да се такмиче за титулу „Дрво године“. Велики победник међу њима је храст у Новом селу, у околини Великог Трнова, стар 500 година. Он је победио у конкуренцији 10 финалиста међу којима су црни бор у Смољану, вековна буква у околини Габрова, платан у Гоце Делчеву, веома стари шимшир у Казанлаку и др. У онлајн гласању вековни храст у Новом селу је од укупно 3.000 гласова освојио 1.073 гласа.

Добитници награда у такмичењу „Дрво са кореном“  - председник општине Христо Христов и новинарка Дарина Арнаудова

Председник општине Ново село Христо Христов је изразио посебну захвалност младим људима и деци који су били веома активни у пружању подршке старом храсту.

Већ неколико година пратимо то такмичење и хтели смо да учествујемо, али смо наше учешће до сада увек одлагали. Стари храст има занимљиву причу. Некада давно наше старо село се налазило на око 2-3 км од свог данашњег места. Крај села је пролазио веома прометан пут који повезује подунавски град Свиштов и Константинопољ, због чега су често разбојници пљачкали куће наших предака. На месту где се данас село налази некада је било густе храстове шуме и мочвара. Најхрабрија је била једна жена која је своју кућу пренела у шуму. Мало помало и други су људи отишли тамо а током година од храстове шуме је остао само овај храст. И данас је он једини жив сведок догађаја од пре 270 и више година. Пре неколико година смо у непосредној близини старог храста посадили младо храстово дрво. Идеја нам је била, док је жив и испод своје коре чува дугачку причу, да је пренесе младом дрвету. На тај начин желимо да будућим генерацијама завештамо ово дрво – симбол нашег села и наше заједнице, која мора да настави да живи у слози и разумевању као увек до сада. Хвала фондацији „ЕкоЗаједница“ за ову награду! У нама она има пријатеља и партнера, јер је њен циљ драгоцен и вреди радити на његовом остварењу.

Практична корист за дрво које ће победити на такмичењу јесте то да ће оно добити дијагностику стручњака Асоцијације арбориста у Бугарској. Они ће дати своје препоруке о бољој нези и очувању храста. А тренутно се млади и стари људи у селу спремају за Божићно весеље – опет око старог храста, уз песме и игре и поклоне за децу.


Превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски лекторати на страним универзитетима имају важну улогу за ширење бугарског језика и културе

Више од 30 бугариста из 11 земаља окупило се у Софији и Пловдиву на дводневном међународном форуму посвећеном ћириличком писму како би представили своја најновија достигнућа у истраживању рада свете браће Ћирила и Методија и подсетили да је бугарска..

објављено 28.6.24. 12.56
Фотографија: facebook.com/groups/mursalevo

Како је Европско фудбалско првенство оживело један сеоски трг у Бугарској

"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..

објављено 27.6.24. 12.00

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10