После Ослобођења (1878. г.) Божићни и Новогодишњи ритуали почели су се европеизирати. Кнежевска породица и нови моћници желели су да све буде онако како је у Европи. Једна од омиљених новина било је божићно дрво. Многи извори сведоче да су прву божићну јелку у Бугарској 23. децембра 1877. г. украсили официри руског генерала Гурко.
Зимзелено дрво примљено је са свом велелепношћу и свечаношћу 1879. г. у Софији када је изазвало велико одушевљење – прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја Великог Трнова.– Божићно дрво постало је популарно у Бугарској захваљујући кнегињи Клементини /мајци кнеза Фердинанда/. На раскошној свечаности у кнежевом двору, уприличеној за ученике школа у Софији украшена је огромна јелка која је запањила ђаке.
Слабо позната чињеница је да је прво Божићно дрво украшено у приватном дому засијало у главном граду у кући државника и политичара Стефана Стамболова. Било је окићено гирландама, стакленим лоптицама и блештавим играчкама. По завршетку приватног пријема гостима је омогућено да понесу по једну играчку на успомену. И док се то догодило крајем 19. векабожићно дрвце је масовно ушло у моду градских житеља у 20. годинама 20. века.
На почетку су Бугари украшавали јелку јабукама, орасима, кокицама и својеручно израђеним гирландама од папира.Касније су се појавили и сетови стаклених украса из увоза. Коштали су 10-12 лева, а они луксузнији чак и 100 лева. Ваља истаћи да је тада месечни животни минимум у Великом Трнову био око 30 лева – прецизира гђа Недева.
Новогодишњи балови са отменим менијем и гостима у раскошној одећи, наручиваној код произвођача у иностранству такође су били неизоставни елеменат празничне атмосфере и европске моде у обележавању Божића и Нове године.
У зими 1880. г. кнез Александар I Батенберг је организовао први европски бал у Бугарској, најављен у периодичкој штампи као „вечерња игранка“ – каже Тодорка Недева. – На тој за Бугаре непознатој ноћној забави присуствовало је 116 одабраних званица међу којима су били представници страних држава,домаћи државници, млади официри, високи службеници у кнежевској управи. Одећа присутне 23 даме није се одликовала отменошћу или префињеношћу. Неке од њих биле су обучене у једноставне вуњене хаљине.У уследелим годинама дворски балови су постали традиција у разноликом животу нове Бугарске који се нису битно разликовали од сличних монденских догађаја у Европи.
Међу омиљеним божићним обичајима је упућивање честитки са жељама за здравље, срећу и љубав.И то се не односи само на крем друштва него и на обичне људе којима је било велика част и задовољство да у данима око Божића украсе кућу илустрованим поштанским картама.
Разноврсност карата на почетку прошлог века је запањујућа. Скоро све су оне штампане у иностранству, а неке су ручно рађене, направљене од свиле или неке друге фине тканине, обасипане злаћаном и сребрном прашином. У 30. и 40. годинама прошлог века интеерсовање за ове карте је спласнуло, јер се тада појављује мода визиткарата и посебно у уметничким и интелектуалним круговима.
Неизоставни део Божићне и Новогодишње атмосфере био је ватромет. Као, наравно и поклони за децу.
Девојчицама су поклањане лутке, а имућније породице су их наручивале у иностранству.Дечаци су на поклон добијали лопте и дрвене коњиће. Била је устаљена и традиција поклањања књжица за децу са песмама или приповеткама, а то су била дела превасходно домаћих аутора – истиче гђа Недева.
И данас Бугари имају традицију да на сваки Божић украшавају јелку са бар једном новом игачком која је симбол среће у Новој години.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиje из Регионалног историјског музеја Великог Трнова; фотоколаж: Михаил Димитров"Човек не зна пут до Неба, али га коњ зна", гласи изрека Трачана. Стога су трачке владаре обавезно испраћали у загробни живот заједно са њиховим коњима. Због бројних хумки владара из хеленистичког доба подручје између бугарских градова Казанлака и..
На данашњи дан пре 80 година изведено је последње, најжешће бомбардовање Софије у Другом светском рату. Године 1944, у подне 17. априла, 350 америчких бомбардера, у пратњи ловачких авиона „Тандерболт“ и „Мустанг“, изручило је на Софију 2.500 бомби...
Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин..
Упркос киши која је падала у различитим крајевима Бугарске, цркве у нашој земљи на Велики петак биле су испуњене верницима. У Софији су многи од њих..
У Џамији седам девојака у селу Поткова, општина Кирково, у току су интензивне припреме за мевлуд који ће се учити 6. маја, а којем ће присуствовати гости..
Велики петак – дан када је на Голготи Исус разапет, најтужнији је дан у хришћанству и једини када се не служи Света литургија. Нема ни Еухаристије,..