После Ослобођења (1878. г.) Божићни и Новогодишњи ритуали почели су се европеизирати. Кнежевска породица и нови моћници желели су да све буде онако како је у Европи. Једна од омиљених новина било је божићно дрво. Многи извори сведоче да су прву божићну јелку у Бугарској 23. децембра 1877. г. украсили официри руског генерала Гурко.

Зимзелено дрво примљено је са свом велелепношћу и свечаношћу 1879. г. у Софији када је изазвало велико одушевљење – прича Тодорка Недева из Регионалног историјског музеја Великог Трнова.– Божићно дрво постало је популарно у Бугарској захваљујући кнегињи Клементини /мајци кнеза Фердинанда/. На раскошној свечаности у кнежевом двору, уприличеној за ученике школа у Софији украшена је огромна јелка која је запањила ђаке.

Слабо позната чињеница је да је прво Божићно дрво украшено у приватном дому засијало у главном граду у кући државника и политичара Стефана Стамболова. Било је окићено гирландама, стакленим лоптицама и блештавим играчкама. По завршетку приватног пријема гостима је омогућено да понесу по једну играчку на успомену. И док се то догодило крајем 19. векабожићно дрвце је масовно ушло у моду градских житеља у 20. годинама 20. века.

Прослава Божића у кафетерији „Викторија”. Велико Трново, 1933. г.

Новогодишњи балови са отменим менијем и гостима у раскошној одећи, наручиваној код произвођача у иностранству такође су били неизоставни елеменат празничне атмосфере и европске моде у обележавању Божића и Нове године.

У зими 1880. г. кнез Александар I Батенберг је организовао први европски бал у Бугарској, најављен у периодичкој штампи као „вечерња игранка“ – каже Тодорка Недева. – На тој за Бугаре непознатој ноћној забави присуствовало је 116 одабраних званица међу којима су били представници страних држава,домаћи државници, млади официри, високи службеници у кнежевској управи. Одећа присутне 23 даме није се одликовала отменошћу или префињеношћу. Неке од њих биле су обучене у једноставне вуњене хаљине.У уследелим годинама дворски балови су постали традиција у разноликом животу нове Бугарске који се нису битно разликовали од сличних монденских догађаја у Европи.

Међу омиљеним божићним обичајима је упућивање честитки са жељама за здравље, срећу и љубав.И то се не односи само на крем друштва него и на обичне људе којима је било велика част и задовољство да у данима око Божића украсе кућу илустрованим поштанским картама.

Разноврсност карата на почетку прошлог века је запањујућа. Скоро све су оне штампане у иностранству, а неке су ручно рађене, направљене од свиле или неке друге фине тканине, обасипане злаћаном и сребрном прашином. У 30. и 40. годинама прошлог века интеерсовање за ове карте је спласнуло, јер се тада појављује мода визиткарата и посебно у уметничким и интелектуалним круговима.

Неизоставни део Божићне и Новогодишње атмосфере био је ватромет. Као, наравно и поклони за децу.

Девојчицама су поклањане лутке, а имућније породице су их наручивале у иностранству.Дечаци су на поклон добијали лопте и дрвене коњиће. Била је устаљена и традиција поклањања књжица за децу са песмама или приповеткама, а то су била дела превасходно домаћих аутора – истиче гђа Недева.

И данас Бугари имају традицију да на сваки Божић украшавају јелку са бар једном новом игачком која је симбол среће у Новој години.

Превод: Ана Андрејева