Када је Бог ставио на испит веру Аврамову заповедио му је да принесе на жртву сина јединца Исака. Али у тренутку када је узмахао руком да принесе свог сина на жртву, анђео Господњи је викнуо с неба: Авраме, не дижи руку своју на дете и не чини му ништа”.
Старозаветна прича о Аврамовом приношењу жртве једна је од библијских прича које сведоче о учешћу анђела у чудесној промени људске судбине. Према Јеванђељу арханђео Гаврило јавио се Пресветој Деви и благовестио јој је да ће родити Исуса, Спаситеља света, а после његовог рођења, када је цар Ирод заповедио да се посеку сва деца у Витлејему до две године, јавио се у сну његовом овоземаљском оцу Јосифу и рекао му да одведе своју породицу у Египат. На Христовом гробу опет се анђео јавио мироносицама које су у први дан недеље дошле да помажу Христа и објавио им Христово Васкрсење из гроба.
Док смо на овој земљи иако се као хришћани уздамо у помоћ Божију, ми бивамо обузети страхом, падамо у многа искушења и суочавамо се с неизвесним резултатима избора, те се осећамо усамљеним и слабим. Вера да је уз нас небеско створење које је Господ Бог изабрао да нас усмерава на нашем животном путу и чува, улива нам унутрашњи мир. Ми се осећамо слободним да са овим анђеом чуварем поделимо добро и зло у нашем животу, својим срцем покушавамо да чујемо његова упутства, а понекад му упућујемо и молитве, онако како то чинимо и када се молимо Исусу Христу, Пресветој Богородици и светитељима.
Верујемо да приликом Свете тајне крштења свако од нас добија свог анђела чувара. Оно најгоре је да тог анђела разочарамо начином на који поступамо, ако поступамо у раскораку са Јеванђељем које нам је донео Господ Исус Христос – каже отац Ангел Ангелов, предстојатељ софијске цркве Свете Софије. – Постоји мноштво религиозних слика на ову тему које приказују како анђео у тешким тренуцима човековог живота спречава неку трагедију. Верујемо такође да нам анђео чувар помаже када желимо да духовно напредујемо, јер је нама као хришћанима најбитније да стремимо ка Богу.
И пошто људска природа настоји да прикаже у материјалном облику оно што је ван домета њених чула, и данас уживамо у ликовима ових Божјих весника, створених од светла, обдарених ванвременском лепотом, делу сликара.
Мноштво историјских догађаја који сведоче о јављању анђела у људском обличју дају разлога ствараоцима да ова бестелесна бића приказују као људе – објашњава отац. – Као симбол небеског порекла ових бића служе њихова крила. Црква утврђује да су анели духовна, бестелесна створења, другим речима они немају особине типичне за материјалност и опипљивост овог света. У Постању, првом поглављу Библије стоји да „У почетку створи Бог небо и земљу. По мишљењу црквених оца под “небом” се подразумеба небески свет, према томе су најпре створени анђели, а тек онда материјални свет. А круном Божијег стваралаштва сматра се човек. Према томе антропомормизам анђела је последица прича које смо слушали о њима.
Када их замишљамо у људском облику, зар се понедкад не односимо према њима са истим ниподаштавањем са којим поступамо према ближњима?
Човек има своје мане као резултат првородног греха – каже свештеник. – Није све што он чини на овој земљи најбоље што се може урадити. Иако иде Божјим путањима он понекад залута, па му је стога потребан анђео чувар који да га врати на исправни пут. Тешко је грешном човеку да постигне савршенство које му је заветовао Бог. – “Будите савршени и ви као што је савршен Отац ваш небески”. Шта боље од тога да га на том путу подржи управо онај који стоји толико близу Божјем престолу какав је анђео и који на материјални свет гледа из другачијег угла.
Уобичавамо да кажемо како је неки изузетно добар човек обдарен анђеоском природом. Али човек није предодређен да буде ангелоподобан, додаје отац Ангел. По његовим речима најважније је да људи сваком приликом указују љубав једни другима. Дужни смо да се са љубављу бринемо једни о другима, јер „само по томе ће нас познати да смо ученици Његови“.
Превод: Ана Андрејева
Фотографиja: Дијана Цанкова
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..