Било је још значајних годишњица током протекле године. Обележили смо 120 г. од рођења утемељивача бугарског балета Анастаса Петрова. У његову част се од 1982. г. наовамо у његовом родном граду одржава такмичење које носи његово име. У првом издању добитник Велике награде за уметничко мајсторство је Јасен Влчанов, једна од звезда бугарског балета. У мају је Софијска опера и балет обележила 60. годишњицу балетског првака уз представу на музику Вердија „Дама с камелијама“, где познати бугарски балетан тумачи улогу грофа де Жиреа.

Јасен Влчанов је дипломирао на Академској кореографској школи „Агрипина Јаковљевна Ваганова“ у Санкт Петербургу. Добитник је златне и бронзане медаље на балетском такмичењу у Варни. Од 1993. до 2000. г. био је уметнички директор балетске трупе Софијске опере.

Не можемо а да не поменемо још један значајан празник у Софијској опери у фебруару 2019. г. – обележавање 80. годишњице приме Красимире Колдамове.

Савез бугарских музичких и плесних уметника доделио јој је награду „Кристална огрлица“ за допринос бугарској балетској уметности. Красимира Колдамова је завршила балетску школу у Софији, а затим је била на специјализацији у Бољшом театру. Једна од амблематичних њених улога је Кармен из истоименог балета на музику Родиона Шчедрина и Жоржа Бизеа, коју Колдамова изводи први пут у Бугарској. Красимира Колдамова је један од оснивача балета „Арабеск“. 1991. оснива балетски студио који носи њено име где и дан данас ради са талентованом децом која су заљубљена у класични плес.

„Уколико желиш да лепо плешеш, мораш да будеш леп изнутра – у том духу примабалерина васпитава своје ученице. Морате се решити сваке помисли за коју осећате да је лоша. То ће вам помоћи када изађете на сцену и убедићете публику у своју целокупну лепоту“ – каже Красимира Колдамова у интервјуу за БНР.

Извођење васпитаника балетског студиа „Красимира Колдамова“

У мају је примабалерина Диљана Никифорова скупила задње три деценије историје бугарског балета у књизи. „Бугарски национални балет крајем XX и почетком XXI века“ садржи преко 400 фотографија које су сачувале тренутке из процеса инсценације и проба, и незаборавних премијера.

29. новембра је балет „Арабеск“ наступио са премијером представе „Снежна краљица“ засноване на светски познатој бајци Ханса Кристијана Андерсена. Кореограф представе је Ангелина Гаврилова која је и солисткиња у балетској трупи. У овом спектаклу „Арабеск“ се залаже и за авангардна визуелна решења, оригиналне сценске костиме и утицајну музику. Коришћени су одломци из дела Јана Сибелијуса, Модеста Мусоргског, Петра Илича Чајковског и др, лајтмотив саме снежне краљице пак је звук олује. У интервјуу за БНР кореограф каже:

„Андерсен није писао само приче за децу, он је и диван приповедач за одрасле. Одлучила сам да направим ову адаптацију „Снежне краљице“ на предлог нашег директора Борјане Сечанове. Она је хтела да се наш репертоар обогати за нову представу засновану на сиже бајке. Ово је моје прво велико дело као кореографа које сама стварам, а осим тога представа мора да утиче и на децу, користећи стилистику модерног плеса. Не на последњем месту, сама тематика је веома дубока, више него што изгледа на први поглед.“

„Снежна краљица“, изводи балет „Арабеск“

Велики успех је постигла Марта Петкова својим учешћем у балету „Бајадера“ у Ослу, Норвешкој. Критичари су једногласни да је наступ Бугарке у представи велике балерине и кореографа Наталије Макарове једно од највећих достигнућа бугарског балета већ годинама уназад. Турнеја Марте Петкове је на молби њеног колеге Калојана Бојаџијева који је првак балета у Ослу. На почетку је било речи о неком малом солистичком наступу, али у процесу рада Бугарка добија улогу главне јунакиње Никије. Наталија Маркова бира за партнера првака Маријинског театра (у Санкт Петербургу) Кимина Кима чији је програм попуњен годинама унапред. Марта Петкова је рођена у Софији. Иако се не сећа да је као дете имала жељу да постане балерина, прву пачку добила је од свог оца када је имала једва три године. 1995. уписује Националну школу за плесну уметност, а седам година касније примили су је у трупу Националне опере и балета. У својим интервјуима каже да колико год тешких тренутака имала, никад јој није пало на памет да одустане. „У балету не видим бол, већ само лепоту. Временом сам постала свесна да вреди бавити се балетом ако си међу најбољима.“

Припреме за премијеру „Бајадере“ у Ослу уз учешће Марте Петкове.

Превела: Ива Гринко