Како смањити штетне емисије угљен-диоксида које изазивају ефекат стаклене баште и драматичне промене у клими? Одговор на ово фундаментално за будућност планете питање занима научнике целог света. Код нас су представници скоро двадесет научних, образовних и јавних организација ујединили своје напоре у настојању да пронађу решење преко националног програма „Нискоугљенична енергија за саобраћај и домаћинства“.

Смањење стакленичких гасова у атмосфери може да се оствари преласком на горива са нултим емисијама. Нажалост, прелазак на коришћење грејних сировина које не издвајају угљен-диоксиде не може да се оствари за кратко време, сматра координатор програма проф. Константин Хаџииванов.

Тренутно чланови Бугарске академије наука разрађују методе хватања угљен-диоксида и његовог делимичног искоришћавања. Употреба половине те количине може да буде добро економско решење, убеђен је хемичар. По њему, један од успешних начина хватања гасова стаклене баште јесте примена мембранске сепарације. На тај начин они ће се складиштити и неће доспевати у атмосферу. Друге авангардне, по речима проф. Константина Хаџииванова, методе су разбијање гасова помоћу плазме и коришћење неких биљака какве су алге, које путем фотосинтезе брзо „поједају“ угљен-диоксид.

Складиштење и конверзија обновљиве енергије је друго велико поглавље Националног програма.

„Питање је како складиштити и сачувати енергију из обновљивих извора какви су сунчева светлост, ветар и други – каже проф. Константин Хаџииванов. – Ми разрађујемо батерије нове генерације, као и електромобиле и возила на водоник. Међу њима најважнија су хибридна возила, која користе два извора енергије, јер ако се батерија истроши, одмах можете прећи на водоник и обезбедити мобилност.“

Хибридни тролејбус који се напаја струјом и енергијом будућности – водоником, саобраћаће софијским булеварима, прогнозира проф. Константин Хадџиванов. То ће се десити најкасније након три године, када ће научници бити спремни са пилот пројектом.

Водонику већ се обраћају и у бродоградњи, јер се приликом његовог сагоревања не издвајају угљеничке емисије. Екипа Русенског универзитета тренутно ради на пројекту стварања еколошког речног пловила.

„Програм предвиђа разраду речног пловила на водоников погон које ће истовремено користити и енергију добијену из соларних панела, – прича проф. Велизара Пенчева са Русенског универзитета. – Заједно са општином Силистра и румунским колегама већ смо разрадили идеју о пловилу које се напаја сунчевом енергијом а сада надограђујемо и коришћењем водоника. Алтернативни извори погона за саобраћајна средства са мотором са унутрашњим сагоревањем и високим нивоом штетних емисија су корисни за Дунав, суседне градове и села, а такође и за природу. Надамо се да ћемо у 2021. години пустити демо верзију нашег пловила, које може да се користи како у туристичке сврхе, тако и за кретање на кратке дистанце.“

Иновативне методе складиштења и коришћења чисте енергије ће имати практичну примену и у другим занимљивим пројектима, на пример, за аутономно енергетско напајање малих стамбених зграда.

Превод: Александра Ливен