Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Око трећине Бугара смрзава се и загађује околину

Фотографија: БГНЕС

Пошто се Бугарска налази на југоистоку Европе где је клима блажа са више сунчаних и топлијих дана, нормално је очекивати да се на грејање станова, кућа и пословних просторија не троши велики материјални и финансијски ресурс. Чињеница је међутим да се Бугарска налази у средњем делу северне хемисфере за који је типична континентална клима са четири годишња доба која су упркос глобалном загревању још увек релативно јасно изражена.

Зими температуре неретко падају испод нуле, формира се снежни покривач.У току бар 4-5 месеци годишње стамбене и пословне просторије треба грејати.

Према наводима Евростата међутим 33,7% Бугара нису имали могућност да се адекватно греју у 2018. г. То је апсолутни рекорд у ЕУ где 7% испитаника у просеку каже да има проблема са плаћањем рачуна за грејање. Позитивна чињеница је ипак то што у задњих 12 година број лица у Бугарској који се уопште не греју или то чине на неадекватан начин знатно смањује. У 2006. г. готово 70% испитаника је изјавило да принудно штеди на грејању, јер није није било у могућности да га плати, док је у 2017 г. тај постотак опао на 36,5%.

Ово смањење је по свој прилици резултат социјалних помоћи које су надлежне институције одобриле конкретним лицима.То је пре свега Агенција за социјалну помоћ(институција слична Јавној служби за одобравање законски регулисаних (нужних) финансијских давања) која додељује новчану помоћ за грејање.Ова помоћ је из године у годину све већа и у последњој грејној сезони је обухватила 253.000 лица (око 17% више) код становништва од нешто испод 7 милиона душа. Домаћинствима која се одобри таква помоћ у току пет месеци добију укупно по 240 евра. Овим новцем они набављају  дрва за огрев, угаљ, пелете или брикете а све су то горива која садрже велику количину пепела и финих честица прашине који у великој мери загађују ваздух. То се посебно односи на мања места у Бугарској где се за грејање користе једино чврста горива или струја, јер тамо нема централног грејања нити грејања на гас сем гаса у боцама. Грејати се на струју је прескупо док гас у боцама тражи стално снабдевање и монтирање скупих уређаја. Због тога током зиме иначе прелепи мали бугарски градови одликују се атмосфером јако загађеном финим честицама прашине.Поред свега осталог ово загађење је у пуном раскораку са идејама и захтевима т.зв. Зеленог споразума ЕУ, према којем до 2050.г. Европа треба да достигне нето нулте угљеничне емисије. Премијер Бојко Борисов је покушао да смири духове изјављујући што је „Успех то што у пакету о нултом угљоводичном загађењу који тражи да до 2050. обезбедимо нулте емисије штетних гасова, свака држава сама одлучује о свом енергетском миксу”.Он је нагласио да је потребно обезбедити нужно време како би се ти процеси могли постепено одвити и како то не би пореметило формирање енергетског микса нити нашкодило интересиа рудара и свих осталих запослених у сектору енергетике.

Многи посматрачи, аналитичари и експерти сматрају међутим да ће то бити велики проблем за Бугарску и противници тог пакета већ дижу главу. Руководство једног од два највећа синдиката у Бугарској – Конфедерације независних синдиката отворено је изјавило да ће Бугарска бити највећи губиташ међу свим осталим чланицама ЕУ када је у питању т. зв.  "Зелени споразум", очито имајући у виду затварање  рудника угља Марица Исток и три термоелектране које раде на лигнитни угаљ што ће оставити без посла десетине хиљаде Бугара. Ако томе додамо и средства која ће бити потребна домаћинствима у Бугарској да набаве скупе  грејне уређаје и инсталације које не загађују околину, проблем поприма застрашујуће размере а његово решавање је доведено у питање.

Превод: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

2019 – година са новим заредом растом директних страних инвестиција у Бугарској

Тенденција раста директних страних инвестиција у Бугарској се наставља и 2019. године. Према подацима Бугарске народне банке /БНБ/ за период јануар-октобар оне износе скоро 953,3 милиона евра односно за 554 милиона премашују оне у истом периоду..

објављено 29.12.19. 08.05

Колико, где и за шта троше новац Бугари за новогодишње празнике?

Очекује се да ће у Бугарској психолошка граница од 1 милиона евра потрошеног новца за божићне и новогодишње поклоне, празничне трпезе и путовања 2018. сада бити премашена бар за 10%. С тим у вези може се направити неколико закључака. Први је..

објављено 20.12.19. 08.00

Буџет 2020 – шта ново?

Буџет Бугарске за 2020. и ове године заредом ставља акценат на повећање зарада у јавном сектору и на политику већег раста зарада учитеља, професора и наставника које би требало да у оквиру 4-годишњег мандата актуелне владе буду удвостручене. Нема..

објављено 19.12.19. 07.00