Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сурве има, фестивала ове године нема

Паљење обредних ватри у више од 50 села

Фотографија: survakari.com

Oбичај Сурва и Међународни фестивал маскарадних игара са истим именом између најпопуларнијих су зимских празника у Бугарској. И несумњиво су дивна илустрација како се повезују традиција и савременост. Обичај се изводи 13. уочи 14. јануара када је народна Нова година. Последњег викенда и петка истог месеца фестивал Сурва окупља учеснике и љубитеље. Одржава се у Пернику, административном центру шест општина, и такмичарског је карактера. Обичај је део фолклорног празничног календара села у пет од свих шест општина. Шта више – Сурва је повод да из близа и далека долазе они који су рођени у овом крају да би видели своје рођаке и учествовали у обичају.


Сурва је прича о рођењу поредка из хаоса, о преласку из детињства у зрелост. Обредна лица плешу и обилазе насеља како би заштитила кућу од болести, њиве од бесплодности, душу од демона и зла, корење од заборава. Добро дошли сте на традиционални народни обичај јер је права Сурва у селима – каже Иванка Василева, главни стручњак одсека за културу у Општини Перник, један од организатора обе манифестације. Као што је познато, 2015. обичај је уврштен на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.


Бугарска је земља у којој упркос потешкоћама људи улажу напоре на очување традиционалних обичаја – убеђена је госпођа Василева. – Сурва заузима изузетно место у животу села у општини Перник и прави је народни празник. Припрема почиње још у септембру. Зна се да према традицији сваки учесник сам прави свој маскарадни костим. 13. се звона износе да их очисте и да их село чује. Касније, када се игра око ватре, њихов глас одјекује и спаја се са звуком звона из оближњих села, а ми правимо посебне руте где групе пролазе. Ове године ће на празник Сурва у више од 50 места запламсати ватра. Само у општини Перник има 19 насеља, у општини Радомир – 12 итд. У ствари на тај дан свет као да се мења, враћамо се уназад кроз векове. Најјачи је осећај на тргу где се ватре пале. Погледаш око себе и свугде си заобиђен тим маскама – смешним, страховитим, уметничким… Оне су људско
„друго ја“ уписано у шароликом празничном калеидоскопу где свако представља себе и „не себе“ усред заједничког смеха и весеља. Ваља видети и децу из нашег краја која су на тај празник у народним ношњама. Фестивал ипак има такмичарских елемената, а када се одржава тај обичај људи иду у госте један другоме. Неке групе иду у друга села, нпр. очекујемо да се у селу Елов дол окупи седам група. Сви који воле тај празник могу доћи. На сајту општине и на сајту „За Перник“ још 10. ћемо објавити потпуне информације.


Предстојеће 29. издање Међународног фестивала маскарадних игара које је предвиђено за 24-26 јануар, отказано је због водене кризе у Пернику. У тој ситуацији изгледа да је ово једина правилна одлука. Али су несумњиво организатори и учесници разочарани.

Имали смо преко 8.000 уписаних учесника, више од 120 група из Бугарске и преко 15 из иностранства. Организациони одбор је нас уверио да ћемо догодине направити још бољи фестивал. У региону Перника Сурва је Сурва. Била је пре нас, биће и после нас. „Нека буде!“ кажу сурвакари утврђујући нови почетак, изговарајући речи за плодност, благостање, добробит.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: survakari.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15