Последњих 17 година у Бугарској је затворено преко 1.000 школских установа. Основне школе у малим насељеним местима често воде битку за опстанак. У регионима са претежно мањинским становништвом недовољно познавање бугарског језика код ученика педагозима ствара додатне тешкоће, а осипање деце из образовног система представља проблем који је стално на дневном реду институција.

На овој позадини за једну сеоску школу се прича да је "скочила у будућност". Основна школа „др Петар Берон" у село Пластина је централна за општину Омуртаг, у североисточној Бугарској. У њој се школује око 160 ученика из 13 насељених места. 10-15 одсто деце је ромског порекла а осталих – турског порекла.

Овде се већ 12 година примењују најновије наставне технологије. Учионице су модернизоване, постављене су електронске табле, сваки учитељ располаже лаптопом. У саставу школе су две рачунарске сале, фискултурна сала са фитнес уређајима и спортско игралиште под ведрим небом.

За модерну школску опрему несумњиво је потребно више новца. Како се све то постиже?

"Школа је власник око 20 хектара пољопривредног земљишта. Новац од закупа земљишта „улази“ у школу – објашњава заменик директора школе Нурсен Исуфова. – Активно радимо на европским и националним програмима. Када су се 2007/2008. године појавили први национални програми, ми смо освојили 3 пројекта. У оквиру модулу "спорт у школи" изграђено је дивно спортско игралиште где се ученици са великом жељом баве спортом.

У фискултурној сали имамо фитнес уређаје које деца могу да користе у слободном времену. У оквиру модула "ритуализација у школском животу" пак смо увели школску униформу, јер смо били свесни да разлика у одећи неким ученицима ствара неприлике ".

Нурсен Исуфова каже да је захваљујући успешној реализацији 2 европска пројекта у укупној вредности од око 240 хиљ евра руководство школе с једне стране наставило да побољшава услове у школи, а с друге – оно је ученицима обезбедило могућност да путују по Бугарској, да учествују на форумима и фестивалима, да сарађују са другим школама. За ученике се организују школе у природи и на мору, спортски кампови и екскурзије.

Да ли су деца жељна школског распуста?

Двонедељни распуст за Божић је изазвао незадовољство деце у школским ходницима, одговара гђа Исуфова.

Напори учитеља у комбинацији са интерактивним методама наставе дају одличне резултате. На пример, на екстерном тестирању постигнућа ученика школе у селу Пластина 2014. године просечан успех је био 5,13. Овим резултатом школа је једина у земљи са оценом изнад 5.

С обзиром да је незапосленост у региону висока, део породица ради у иностранству а о деци брину бака и деда.

"Често морамо да замењујемо родитеље – каже заменик директора и додаје: – Ученици се слободно обраћају учитељима, причају о проблемима и траже помоћ. Оно што им код куће недостаје, тежимо да им у школи дамо".

Уз помоћ доброчинитеља породицама у тешком финансијском стању су обезбеђени рачунари како би деца могла да уче и кад нису у школи, а у школи је изграђена свлачионица пуна одеће, обуће и потрошног материјала које могу да користе сви којима је то потребно.

Изгледа да је руководство школе постигло све. Али нас Нурсен Исуфова исправља и каже: "Не баш све"… и додаје:

"И даље ћемо се развијати у дигиталној сфери. Идеја нам је да ученици долазе у школу само са 1 флеш меморијом у џепу…"

Превела: Албена Џерманова