У Аргентини живе и раде десетина хиљада Бугара. Њихов тачан број није познат, али претпоставља се да је између 50 000 и 150 000 људи. Велики део њих одавно је у јужноамеричкој земљи и чак тешко разуме бугарски језик. Али зато с интересовањем прате шта се у домовини догађа. Један од драгоцених извора информације је Радио Бугарска, уверава нас Иван Цанков који заједно са супругом Аксинијом је оснивач Грађанске асоцијације „Бугари у Аргентини“. Њих двоје оснивају своје радио, спремају и интернет телевизију.

Већи део Бугара у Аргентини – каже Иван Цанков, наследници су емиграната већ четврта генерација. Практички су они Аргентинци, неки од њих са бугарским пасошем и једино због њихова презимена, која се завршавају на –ов, можеш препознати да су Бугари. Због даљине и скупог путовања, врло мало њих је било у Бугарској. Али све бугарско их занима.

Прва сведочанства о Бугарима у Аргентини су из прошлог века, када се веће заједнице формирају после светских ратова.

У оно доба аргентинска влада преко својих легација у европским земљама ствара једну својеврсну рекламну кампању – каже Цанков. Обећава сваком новом досељенику толико земље, колико може да обрађује. Изгладнелом Бугарину је ово „мана небеска“. Читаве групе из Бугарске се упућују према Аргентини – без новца, а да нису знали језик. Пристигавши у Аргентину, усмеравани су на места где је било мањак радне снаге. Највећа наша заједница у Аргентини је у провинцији Чако (на шпанском: Chaco), где су велике плантаже памука. Друго место је Комодоро Ривадавија (на шпанском: Comodoro Rivadavia) где су налазишта нафте, а трећа велика група Бугара одлази у Берисо (на шпанском: Berisso), близу Буенос Ајреса (на шпанском: Buenos Aires), ради у великим расхладним постројењима за месо. У престоници су се доселиле мање групе Бугара интелектуалаца.

И до дан данас највећа бугарска група је у Чаку, следи заједница у Комодоро Ривадавији и Берису. Желећи да својим сународницима буду од помоћи, Иван Цанков и његова супруга Аксинија почели су да праве специјализован веб-сајт и с надахнућем после његовог успеха стварају и онлајн радио „Моја Бугарска“.

„Наше емисије су искључиво на културне теме. Нема вести и политике. Правимо емисије везане за бугарске обичаје, за националне и званичне празнике. Имамо и кампању која тражи и проналази ствараоце бугарског порекла – сликаре, писце, песнике, музичаре. Преко радија ми их популаризујемо. Иницијатива је испала веома занимљива и привукла је немало твораца, укључујући и из суседних земаља шпанског говорног подручја. Направили смо и онлајн курсеве бугарског језика што је у ствари једина алтернативна могућност онима који желе да науче језик. Компактне заједнице удаљене су хиљадама километара од Буенос Ајреса и стварање курса који захтева присуство немогуће је. Имали смо велики одзив. Звали су људи из провинција, из суседних земаља, као Уругвај где такође има Бугара који желе да науче свој матерњи језик. Курс садржи сто лекција, а  свако предавање траје сат времена.“

Предстоји почетак рада прве бугарске телевизије у Латинској Америци. Нови медиј ће се звати „Лос Булгарос ТВ“, а у основи опет је Иван Цанков.

Једном месечно ћемо правити емисију која обрађује културне теме, не предвиђамо политику или вести, већ друге врсте публицистичких емисија. Надграђиваћемо и кампању коју смо покренули на радију – разговоре са  истакнутим Бугарима и популарним Аргентицима бугарског порекла. То је за почетак, а затим – видећемо.

Превела: Ива Гринко