Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Петрич кале – архитектонско благо које оставља утисак на археологе и туристе

Фотографија: bg.wikipedia.org

Неприступачна и непозната чак и археолозима, римска тврђава Петрич кале је на путу да се претвори у нову туристичку атракцију. Налази се у дијаметрално супротном смеру од истоименог града Петрича (у Југозападној Бугарској). Тврђава Петрич кале је близу бугарске морске престонице Варне, удаљена само 20 минута колима. Подигнута је на врху Авренске висоравни, а из тврђаве се отвара леп поглед на читаву Девненску долину, на долину Провадијске реке.


„Оданде има широк видик према северу ка пределима одакле би могао да налети непријатељ и из тог разлога тврђава је била насељена током читавог Средњег века– објашњава археолог Марија Манолова-Војкова – руководилац ископавања и проучавања која се задње 2-3 године изводе:

„Мештани верују да је тврђаву подигнуо Петар I (који је управљао у периоду 927-969. г.). Тако је записано у предањима и легендама документираним у 20. веку. Занимљиво је да када погледаш тврђаву и њено место, камен је доминантан. Сматрамо да назив Петрич произлази из грчке речи „петрос“ – камен. Заблуда да је тврђава средњевековна произлазила је из тога да је Петрич кале позната пре свега из историјских извора различитих европских аутора који су повезани са крсташким ратом Владислава Варненчика из 1444. Али је у Средњем веку овај град-тврђава и даље од стратешког значаја. Прво помињање тврђаве Петрич кале датира од 12. века када један арапски географ описује њену локацију – на путу од Великог Преслава до Варне. У 15. веку су на тврђаву скренули пажњу многи западноевропски и османски аутори који је описују као велик град са веома солидном фортификацијом.“

Ископавања на Петрич калеу још су у врло раној фази – каже Марија Манолова-Војкова. Сваке године се на хронологију и архитектурни облик Петрич калеа баца по мало светла. „Прикупљање више и више података привући ће пажњу не само историчарима, већ и туристима. Ово је објекат који је очуван у веома добром физичком стању – каже археолог.

„Ове сезоне смо проучавали један од торњева тврђаве. На наше изненађење били су веома добро очувани, са конструкцијама до 4-5 метара висине – каже Марија Манолова-Војкова. – Веома занимљив је улаз торња, очувани су врата и сводови изнад њих. То је за све нас било велико изненађење. Читава Авренска висораван се састоји од кречњачке стене која се лако обрађује. Све је у тврђави створено људскеом руком. Она има и изузетно степениште које је служило као тајни пролаз уклесан у стени. Оно нас је импресионирало својим димензијама и израдом степеница које као да није човек правио. У самом централном делу тврђаве се може видети огромна цистерна која је на исти начин уклесана у стени. Према прорачунима археолога њена запремина је износила преко 700 кубних метара воде и осигурала је део воде за пиће на дужи период, чак и током дуготрајних непријатељских опсада. Тврђаву морају да посећују туристи, зато што је она један од ретких примера, поготово северно од Старе планине, где живот није прекидао током многих векова – почев од Римског периода па све до касног средњег века. Осим тога, тврђава је очувана нетакнута и због географског положаја није била изложена извлачења грађевинског материјала, каква је била судбина већине бугарских тврђава – као Преслав и Плиска које су у равници и данас су скоро обезличене“.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: bg.wikipedia.org и archaeo.museumvarna.com

Више из ове категориjе

Благовести – празник храма Свете Софије

Црква Свете Софије у центру бугарске престонице је неизоставни део историје града и сматра се једним од његових симбола. По речима предстојника храма, оца Ангела Ангелова, име цркве се везује за Премудрост Божју, није она именована по мученици..

објављено 25.3.20. 17.01

Бугарска мозаична икона међу најпоштованијим иконама у Назарету

Израелски град Назарет је познат као „град Благовести“ – тамо је Деви Марији саопштена блага вест о рођењу Детета. Некада су у Назарету живели Јосиф и Марија, а Иисус је тамо провео детињство по повратку Свете породице из изгнанства у Египту...

објављено 24.3.20. 16.54

Припадници бугарске мањине имају могућност школовања у семинаријама у Софији и Пловдиву

Софијска богословија „Св. Јован Рилски“ и Пловдивска семинарија „Св. Св. Ћирило и Методије“ су средње општеобразовне духовне школе у којима се поред ученика из свих делова земље школују и етнички Бугари из Северне Македоније, Молдавије, Украјине..

објављено 18.3.20. 14.07