Неприступачна и непозната чак и археолозима, римска тврђава Петрич кале је на путу да се претвори у нову туристичку атракцију. Налази се у дијаметрално супротном смеру од истоименог града Петрича (у Југозападној Бугарској). Тврђава Петрич кале је близу бугарске морске престонице Варне, удаљена само 20 минута колима. Подигнута је на врху Авренске висоравни, а из тврђаве се отвара леп поглед на читаву Девненску долину, на долину Провадијске реке.

„Оданде има широк видик према северу ка пределима одакле би могао да налети непријатељ и из тог разлога тврђава је била насељена током читавог Средњег века“ – објашњава археолог Марија Манолова-Војкова – руководилац ископавања и проучавања која се последње 2-3 године изводе:

„Мештани верују да је тврђаву подигнуо Петар I (који је управљао у периоду 927-969. г.). Тако је записано у предањима и легендама документираним у 20. веку. Занимљиво је да када погледаш тврђаву и њено место, камен је доминантан. Сматрамо да назив Петрич произлази из грчке речи „петрос“ – камен. Заблуда да је тврђава средњевековна произлазила је из тога да је Петрич кале позната пре свега из историјских извора различитих европских аутора који су повезани са крсташким ратом Владислава III Јагела из 1444. Али је у Средњем веку овај град-тврђава и даље од стратешког значаја. Прво помињање тврђаве Петрич кале датира од 12. века када један арапски географ описује њену локацију – на путу од Великог Преслава до Варне. У 15. веку су на тврђаву скренули пажњу многи западноевропски и османски аутори који је описују као велик град са веома солидном фортификацијом.“

Ископавања на Петрич калеу још су у врло раној фази – каже Марија Манолова-Војкова. Сваке године се на хронологију и архитектурни облик Петрич калеа баца по мало светла. „Прикупљање више и више података привући ће пажњу не само историчарима, већ и туристима. Ово је објекат који је очуван у веома добром физичком стању“ – каже археолог.

„Ове сезоне смо проучавали један од торњева тврђаве. На наше изненађење били су веома добро очувани, са конструкцијама до 4-5 метара висине – каже Марија Манолова-Војкова. – Веома занимљив је улаз торња, очувани су врата и сводови изнад њих. То је за све нас било велико изненађење. Читава Авренска висораван се састоји од кречњачке стене која се лако обрађује. Све је у тврђави створено људскеом руком. Она има и изузетно степениште које је служило као тајни пролаз уклесан у стени. Оно нас је импресионирало својим димензијама и израдом степеница које као да није човек правио. У самом централном делу тврђаве се може видети огромна цистерна која је на исти начин уклесана у стени. Према прорачунима археолога њена запремина је износила преко 700 кубних метара воде и осигурала је део воде за пиће на дужи период, чак и током дуготрајних непријатељских опсада. Тврђаву морају да посећују туристи, јер је она један од ретких примера, поготово северно од Старе планине, где живот није престајао током многих векова – почев од Римског периода па све до касног средњег века. Осим тога, тврђава је очувана нетакнута и због географског положаја није била изложена извлачењу грађевинског материјала, каква је била судбина већине бугарских тврђава – као Преслав и Плиска које су у равници и данас су скоро обезличене“.

Превела: Ива Гринко