Велика Британија је 31. јануара 2020. године након 47 година чланства званично напустила Европску унију. Крајем 2020. ће Заједница остати без једног од три највећа нето-уплатника у буџет ЕУ. После Брегзита је број становника ЕУ смањен за 66 милиона, а територија – за око 5,5%. У складу са постигнутим споразумом између Лондона и Брисела, грађани ЕУ који живе у Великој Британији обавезани су да се пријаве како би задржали право на боравак и рад у тој земљи. Према Еми Хопкинс, амбасадору Велике Британије у Софији, до краја ове године сваки бугарски грађанин може да се пресели у Уједињену Краљевину а има право да стекне статус сталног боравка. Од 1. јануара 2021, када ће на снагу ступити нова имиграциона правила, европски туристи у Британији могу боравити до 90 дана без визе. Што се Британаца који су се определили за живот у некој од земаља чланица тиче, процедуре се разликују од земље до земље. Према Хопкинс, до сада се 10.500 Британаца пријавило и жели да остане у Бугарској. Разговор с једним Енглезом и Шкотом који су за своју другу домовину изабрали Бугарску открива да је за обојицу Брегзит нешто што није смело да се допусти. Надају се да ће у прелазном периоду ствари остати непромењене, али шта ће се десити након тога – не знају. Шкот Дејвид Дивајн је учитељ који воли да путује:

„Имамо још 5 месеци током којих можемо слободно путовати и 11 месеци трговинског споразума. Мислим да нећу осетити разлику, бар до 30. јуна, када ће путовање до Велике Британије постати теже и компликованије, биће и дугачких редова на аеродромима. За мене лично, надам се да нећу имати проблема да путујем у Шкотску, али вероватно ће бити потешкоћа ако путујем из Шкотске у Бугарску.“

Када је о личним документима реч, Дејвид још не зна да ли ће му бити издати нови пошто још трају преговори о Британцима који живе на територији неке земље чланице ЕУ.

„Имам личну карту, али још увек немам дозволу за стални боравак у Бугарској, имам само ону за дужи боравак. У Бугарској живим већ 8 година. Прошло је времена пре него што сам добио нову личну карту. Претходној је рок важења истекао док сам био у Великој Британији, тако да је могуће да је ово главни разлог зашто још нисам добио дозволу за стални боравак.“

У Бугарској Дејвид уплаћује и доприносе за здравствено осигурање. До сада је само једном користио здравствене услуге код нас. На фудбалском мечу је сломио рамену кост, одвезли су га у болницу, али пошто није дошло до операције, његов боравак у болници је практично био бесплатан. Питање о променама које се очекују у здравству када је реч о британским држављанима у нашој земљи, после Брегзита, за сада такође остаје отворено.

Енглез Најџел Хетчинс који се бави израдом сувенира претпоставља да ће документи који ће му бити потребни за пословање после Брегзита бити исти или слични онима које је имао пре него што је Бугарска постала чланица ЕУ. Британац у Бугарској живи већ 24 године, пошто му је супруга Бугарка, а омиљено место му је престоница Софија:

„Много ми се допада Софија, људи су овде културнији него они у провинцији. Мислим да људи који живе у мањим местима знају све о свакоме, једноставно немаш тајни. А то ми се не свиђа.“

Упркос томе, Најџел је категоричан да не планира повратак у Велику Британију и остаје у Бугарској.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова