У древности су европски бизони или зуброви, како још зовемо ове папкаре, насељавали територије трачке државе, али се развојем цивилизације и сечом шума њихова популација смањила. Тако је било све до једног дана када је почетком минулог века Стари континент напустио последњи примерак те животињске врсте.

Седам европских бизона већ неколико месеци живи у ловном парку „Студен кладенец“ у Родопима. Постепено су се зуброви вратили у дивљину захваљујући пре свега напорима за њихову реинтродукцију у природно станиште а уз помоћ неколико бизона, становника зоолошких вртова. Реч је о пројекту који реализује Rewilding Europe у сарадњи са Савезом ловаца и риболоваца у Бугарској. 2013. године су из центара за размножавање у Немачкој у Бугарску стигли први зуброви, који су неко време провели у посебно ограђеном простору како би се прилагодили новој средини. У међувремену је на свет дошло и прво младунче бизона. Данас су ограде склоњене а бизони уживају у својој слободи.

“Зуброви су се већ навикли на нове услове, али да бисмо могли рећи да су се у потпуности прилагодили природи, потребно је да прође макар годину дана током које ће животиње имати прилику да се суоче с временским условима сваке сезоне, каже Христо Христов, бугарски представник паневропске иницијативе „Вратимо дивљу природу у Европу“ (Rewilding Europe). „У принципу, како бисмо обновили популацију врсте којој прети изумирање, требају нам примерци те врсте који су рођени у дивљини, а они, са своје стране, треба да добију младунче. Што се европских бизона тиче, овај процес ће код њих потрајати, јер они полну зрелост достижу тек у четвртој години живота, а прво младунче се може очекивати најраније у петој години.“

Тренутно у ограђеном простору живи још зуброва који ће кат-тад такође бити пуштени у природу. Прво ће бити пуштено неколико женки како би се подстакло повећање њихове популације.

„Упркос томе што смо их вратили у дивљину, ми ћемо још неко време бринути и помагати бизонима, каже заштитник природе и додаје: „Циљ нам је да они остану на територији која је предвиђена за јелене, како бисмо могли да посматрамо њихово понашање. Увек им дајемо макар малу количину хране, без обзира на то што се они одлично сналазе и без наше помоћи. Бизони се углавном хране травом и лишћем, у случају недостатка хране једу и грање, маховину с камења.“

Враћање европских бизона у њихова природна станишта неизоставан је део ревитализације и санације дивље природе у Родопима. Према Христу Христову, у источном делу планине обновљене су скоро све нестале животињске врсте, међу којима су дивљи коњи, црвени јелени и лешинари.

„Очекивања су нам да ће повратак зуброва имати позитивне последице јер ће они допунити слику крупних биљоједа, а свака од тих животиња има своју еколошку нишу, додаје г. Христов. „Али ја бих додао да су и орлови крсташи, обичне белогузе, смрдивране, а исто тако и европске текунице, многе врсте лептира и гмизаваца такође део те слике. Дакле, надам се да ћемо помоћу крупних папкара – зуброва, црвеног јелена, лопатара, постићи богатији биодиверзитет.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова