Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Електрични лук у бугарској енергетици

Фотографија: БТА

Бугарска енергетика се поново нашла у центру пажње политичких снага, стручних средина, медија и шире јавности. Председник владе Бојко Борисов изјаснио се против Европског зеленог договора и гашења националних електрана на угаљ. Послодавци, са своје стране, нису подржали идеју о финансијској помоћи намењеној државним топланама, синдикати пак су против захтева послодаваца и стали су у заштиту социјалних интереса радника у централама и рудницима угља. Јасно је да ће кат-тад централе на угаљ бити угашене и то ће државу скупо коштати. Овог месеца је ЕК позвала неколико земаља, међу којима Бугарску, Француску и Немачку, да што пре представе своје акционе планове за смањење емисија са ефектом стаклене баште до 2030. године. Бугарска је трећа у ЕУ по производњи штетних емисија угљен-диоксида и само током 2017. године је генерисала преко 27 млн тона гасова стаклене баште, због производње електричне енергије и грејања домаћинстава.

Почетком фебруара је премијер Борисов на састанку с председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен у Бриселу отворено рекао да је Европски зелени договор за Бугарску „велики проблем.“ С тим у вези је Брисов навео да „наредних десет година треба да се ради активно како би се у року од 10-15 година израдили механизми којим ће угаљ бити замењен или увела технологија пријатељска по животну средину. Дакле, реч је о једном комплексном процесу.“

40% електричне енергије у земљи производе електране на угаљ, а овај удео у зимским месецима достиже и до 60%. Оне, а и рудници лигнитног угља, обезбеђују посао 30.000 људи из околине термоелектране „Марица Исток,“ тако да ће њихово затварање изазвати не само енергетску него и социјалну кризу. Јасно је да електране на угаљ загађују атмосферу емисијама угљен-диоксида, без обзира на то што је Бугарска на другом месту међу осталим чланицама ЕУ по смањењу емисија угљен-диоксида које су 2018. године редуковане за 8,1%. Поводом опасности од гашења електрана на угаљ парламент је донео одлуку којом је практично обавезао владу да учини све што је могуће да би спасла државну компанију „Марица Исток 2“ која је огрезла у дугове од преко 800 млн евра и пред којом је будућност нејасна, не само у еколошком, већ и у финансијском смислу. Ова одлука је противна Зеленом пакту ЕУ а нису је одобрили ни послодавачке организације које су у њој видели незакониту државну помоћ, претњу слободној конкуренцији.

Пословна удружења затражила су оставке у врху Бугарског енергетског холдинга, термоелектране „Марица Исток 2“ и енергетске берзе. Цена електричне енергије за потребе индустрије у Бугарској је најскупља у Европи и предузетници негодују пошто је цена струје за индустрију од 20% до 50% већа него она у европским конкурентима. Све је то резултат лошег нетржишног управљања и корупције у енергетици, стоји у декларацији четири пословне организације. Синдикати су стали иза државне политике да се термоелектрана „Марица Исток 2“ не затвара, те су пословне кругове оптужили за некоректно изношење података о цени и чињеница у енергетском сектору. На јучерашњем ванредном састанку представника Асоцијације организација послодаваца у Бугарској с министарком енергетике Теменушком Петковом постигнут је договор о пуној либерализацији тржишта електричне енергије на националном нивоу и доношењу измена законодавства. 

Бугарска заузима четврто место у ЕУ по уделу производње електричне енергије из угља у укупној производњи, а испред ње су само Пољска, Чешка република и Грчка.

„Без електрана на угаљ наш енергетски систем не би могао да функционише нормално, тако да смо јасно и гласно рекли ЕК да ће до 2030. године оне бити главни произвођачи струје у Бугарској,“ рекла је министар Петкова и затражила да прелазак с електрана на угаљ на чистије изворе енергије буде постепен како не би нарушио енергетску безбедност земље.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

БНБ

У првих 9 месеци стране инвестиције смањене за 30%

Ток директних страних инвестиција у Бугарској од јануара до септембра 2020. је позитиван и износи 729,5 млн евра, док је на годишњој бази забележено смањење за 30,9%, показали су прелиминарни подаци Бугарске народне банке (БНБ). Поређења ради, у првих 9..

објављено 18.11.20. 16.08

Стране инвестиције у Бугарској – могућности током пандемије

Месец дана пре краја 2020. године слободно можемо рећи да је она постала нека врста вододелнице између света пре Covid-19 и света после Covid-19. Већ је почела трансформација читавих грана индустрије и то ће неминовно утицати на бугарску привреду...

објављено 17.11.20. 14.30

Пандемија негативно утицала на предузетништво

Један од начина да се процени предузетничка активност у одређеној земљи је број регистрованих нових компанија. Подаци с почетка 2020. године до септембра указују на очекивани пад новорегистрованих компанија у Бугарској. Највећи пад забележен је у..

објављено 15.11.20. 06.20