Најтежа и најскупља деоница изградње ауто-пута „Струма“* јужно од Благоевграда, овај кроз Кресненску клисуру, одавно изазива незадовољство становника оближњег града Кресне и активиста еколошких удружења. Забринутост грађанских и еколошких организација око изградње овог дела ауто-пута настала је због одлуке да у једном смеру кретања траке пролазе кроз Кресненску клисуру. Тамо је предвиђена рехабилитација постојеће трасе пута Е-79 при чему ће саобраћајница од Софије до границе с Грчком постати једносмерна, а повратак ауто-путем одвијаће се обилазним путем, источно од Кресне.
Локално становништво и заштитници природе инсистирају да овај део трасе ауто-пута буде премештен изван живописне клисуре, јер се налази на територијама које обухвата „Натура 2000“. Према њима то ће повећати трошкове пројекта за око 180 млн евра, али ће на тај начин бити избегнут ризик за људски живот и природу.
„Алтернатива ауто-путу ʻСтрумаʼ постоји“ – кажу заштитници природе и траже да постојећи пут Е-79 остане као алтернативан. Десислава Стојанова из еколошког удружења „За Земљу“ и коалиције „Спасимо Кресненску клисуру“ даје аргументе у прилог грађанској позицији:
„Познато је да смо покренули петицију која је била затворена у децембру прошле године, али је тада постојао снажан отпор од стране бугарских европосланика који тврде да нема проблема. У ствари проблема има, зато што је сада идеја да једна трака ауто-пута „Струма“ пролази кроз Кресненску клисуру, што је противно било којем европском еколошком законодавству, такво је и мишљење Европске комисије (ЕК) у коментарима наведеним у апликационом формулару за финансирање овог пројекта. Разлог да бугарски управљачи повуку захтев за европска средства су били заправо ти строги коментари ЕК. Решење овог проблема постоји и у рукама управљача је. Они морају предузети нове законске мере и придржавати се пројекта премештања трасе ауто-пута ван клисуре, а пут Е-79 који се сада користи треба да постане споредан и да га локално становништво и даље користи. Ово је једино решење тог проблема. Таква је и жеља локалног становништва јер је питање веома озбиљно, а место којег се тиче је јединствено и за европску природу, не само за бугарску. Сада протестом испред представништва ЕК у Софији настојимо да европске институције прате поштовање европских закона.“
„Овај ауто-пут ће прекинути транспортне комуникације људи у региону Кресне, деоница је изузетно опасна и ствара претпоставке за много саобраћајних инцидената – објашњава Кристина Димитрова из Грађанске коалиције „Спасимо Кресненску клисуру“ и додаје: - И сада их има али када се изгради једносмеран пут са толико много кривина у тесној клисури, близу насељеног места, оданде пролазе стада стоке, негативне последице ће бити социјалне, транспортне и економске. Према садашњем предлогу ауто-пут пролази кроз пољопривредна земљишта мештана. То ће уништити њихове основне изворе преживљавања, а има и још нечег битног – биће уништено једино место где успевају саднице винове лозе сорте керацуда. Надам се да ће и то дирнути срца већине Бугара.“
У вези са протестима у центру Софије у понедељак из Агенције за путну инфраструктуру су дали изјаву у којој се каже да нема ризика од враћања средстава осигураних од ЕУ за ауто-пут „Струма“. Из Агенције за путну инфраструктуру оцењују као спекулативне тврдње невладиних организација да je повлачењем апликационог формулара за деоницу између Крупника и Кресне повучен и пројекат. Прецизирају да се пројекту додају активности и мере које су планиране у студији о процени утицаја на животну средину које су потребне приликом рехабилитације постојеће трасе пута Е-79.
Превела: Ива Гринко
*Ауто-пут "Струма" је део транспортног коридора "Оријент/Исток - Медитеран ". Ово је најкраћа рута која спаја Западну и Централну Европу, и Бело море, такође је и веза Европе са Азијом.
Фотографиje: БГНЕСЗахваљујући свом доприносу у популаризацији Бугарске као туристичке дестинације у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, међу добитницима годишње награде за професионална достигнућа у туризму које је крајем прошле године доделила Бугарска хотелијерска и..
Општина Варна обележава 150 година од рођења великог архитекте Дабка Дабкова (21. јануар 1875 – 8. април 1945). Поводом овог значајног јубилеја, Христијан Облаков, аутор емисије „Архитектура старе Варне“ и двеју књига посвећених овом архитекти, данас у..
На свечаној церемонији 21. јануара, Тицијано, Мари и Натали Балкански, чланови трија „Балкански“, биће награђени престижним „Сребрним кловном“ за свој спектакуларни наступ на ролерима у оквиру 12. издања New Generation, које се одржава у склопу..
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је..
Пловдив се нашао на шестом месту листе градова са највећим саобраћајним гужвама у свету, иза Мексико Ситија, Бангкока и Букурешта, док је Софија на 52...