С пуно стрпљења и жеље бугарска деца израђују мартенице које наговештавају долазак пролећа. Традиција даривања лепо израђених амајлија од уплетеног црвеног и белог конца за здравље на почетку марта жива је и поштује се међу Бугарима ма где они живели.
Сваког пролећа се деца из бугарске допунске школе „Светлина“ у граду Запорожју, Украјина, с нестрпљењем спремају за омиљени код малишана и одраслих празник. „У последње четири године смо с децом израђивали традиционалне мартенице – помпоне, кићанке или антропоморфне фигурице девојке и момка, зване Пижо и Пенда, прича професорка ликовне уметности и рукотворине Светлана Балуева. „Приметила сам да деца углавном не показују неко посебно интересовање за рукотворине, стога сам одлучила да им заголицам машту. У највећој Фејсбук групи за вез коју су направили Бугари понудили су ми многе узорке које сам показала ученицима. Они су, са своје стране, одабрали које ће израдити. Разјаснила сам сва питања везана за симболику мартенице и традиционални бугарски вез.“
Мартенице које су деца извезла биће изложене у учионици, а свако дете ће испричати шта заправо симболизује његова мартеница и како ју је израдило. Остала деца ће бити у улози оцењивача рада својих пријатеља а најлепши радови ће бити награђени. Победници ће добити сет за вез, конце, бомбоне и друге слаткише.
„Поред тога сам се људима који имају традиционалне бугарске кошуље и извезене пешкире обратила с молбом да их донесу. Биће укључени у изложбу а упоредићемо их са украјинским. Свака кошуља је посебна и носи своју симболику, а посетиоци ће бити у прилици да нешто више о томе сазнају од жене која их је извезла. Претходно сам деци на часовима причала о бугарској ношњи, упознала сам их с различитим врстама традиционалне одеће код Бугара. Ја, рецимо, израђујем лутке и посебно за ову прилику сам израдила фигурице обучене у мушку и женску ношњу како би послужиле као илустрација. Деци је било занимљиво да их виде и дотакну,“ каже Светлана Балуева.
Бугарска допунска школа „Светлина“ у Запорожју основана је 2015. године. Тренутно школу похађају 132 ученика старости од 3 до 18 година. Република Бугарска будућим студентима обезбеђује бесплатно образовање на бугарским универзитетима, а у периоду 2015-2019. је 49 младих људи из Запорожја уписало бугарске факултете.
У свим активностима школе, у циљу лакшег савладавања градива, учествују и родитељи. На тај начин су ученици уверенији у своје знање. А то није све:
„У Запорожју живи бугарска заједница, али деца ретко иду на њена окупљања. Дакле, наша школа је место које пружа могућност дружења деце и родитеља. Заједно учимо језик, разговарамо, а живо се интересују и отворени су за све што је ново. Ми не само што обележавамо бугарске празнике већ причамо о њима, покушавамо да их разумемо пошто украјинска култура има снажан утицај на нас,“ истиче Светлана Балуева и додаје: „Али корени предака помажу деци да осете и не прекидају везу са Праотаџбином. Истина је да смо ми украјински држављани, али упркос томе у нама још увек постоји капљица друге, бугарске крви и ми не смемо да то заборавимо.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: лична архиваАбдулах Оџалан из затвора предложио мировне преговоре с ПКК Лидера забрањене Курдистанске радничке странке (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију на једном острву код Истанбула, први пут после 4,5 година посетио је рођак, који..
Према подацима Националне организације малих људи у Бугарској, у овој земљи живи око 450 особа ниског раста, укључујући и децу и одрасле. Председник организације Светослав Чернев истиче да су приступачност у јавном простору и доступност јавног превоза..
Данас ће се од 10.00 до 18.00 часова у Етнографском комплексу „Стари Добрич“ одржати Алеја заната, саопштила је Регионална комора занатлија – Област Добрич на својој Фејсбук страници. На манифестацији ће бити приказане рукотворине мајстора старих..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара –..