Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О животу некада и данас у једном „бугарском“ селу у Израелу

Културни дом у селу данас

Ратови, бекство од политичких режима, потрага за бољим животом су током година многе наше сународнике одвели далеко од домовине. Такав је случај и са људима у једном „бугарском“ селу у Израелу – Беит Ханан.

Ово место у централном делу земље, које се налази само двадесетак километара од трећег по величини израелског града − Ришон-ле-Цион, је благословљено, причају дописнице БНР Фења и Искра Декало. За разлику од других насељених места тамо је подземна вода сасвим близу земље а земљиште је плодно – све успева. То није случајно. Насеље су веома пажљиво одабрале најистакнутије личности јеврејске заједнице у Пловдиву, које су се тамо преселиле почетком ХХ века.

Беит Ханан није типично кибуц село (друштвена, претежно земљорадничка комуна у Израелу са заједничким имањем и демократским структурама). Његови први досељеници су били изузетно независни и нису се повиновали полувојним правилима кибуца. Свако је сам обрађивао парче земље које му је припало. Удруживали су се једино у вези са куповином технике.

Село у првим годинама свог оснивања – саде се баште

Прве куће у Беит Ханану су личиле на дрвене колибе. Међутим, повећањем броја житеља села, почеле се градити стабилније и импресивне зграде чија архитектура у многоме подсећа на бугарску архитектуру. За разлику од арапског стила у околини, тамо су куће са косим крововима, нема везе што не пада снег. Само су прозори спаваћих соба мањи од оних у Бугарској - тако је због жарког сунца и неподношљиве врућине.

Наш први саговорник из Беит Ханана је градоначелник округа:

„Зовем се Мони Елимелех. Рођен сам у Израелу. Моја мајка је из Софије, а отац − из Никопола. Задужен сам за 10 села. Овде узгајамо кокоши за јаја, наранџу, авокадо, манго и поврће. У Беит Ханану − најастаријем од тих 10 села, имамо музеј где се чувају писма и предмети из Бугарске које су донели његови становници.“.

Занимљива чињеница о којој нам причају Фења и Искра Декало, је та да како би били примљени у Османско царство, Јевреји су прихватили обавезу да се не баве пољопривредним радом. Зато је током година после ослобођења Бугарске од османске владавине назвати Јевреја пољопривредником било прави куриозитет. У Беит Ханану, међутим, живе две сестре − Јаел и Михал Менда, које и у нашим данима обрађују земљиште које им је остало од оца.

„Наш отац је у Бугарској завршио гимназију, а мајка – француски колеџ. Њихови су родитељи били имућни и хтели су да их пошаљу у Француску да наставе школовање – да отац студира медицину, а мајка − моду. Међутим, у оно доба привлачиле су их идеје бунтовног новинара Јосифа-Марка Баруха (пријатеља бугарских писаца Алека Константинова и Ивана Вазова), поборника за повратак Јевреја на територије са којих су протерани у време римског цара Тита (79-81 г.). Није прошло много времена и наши се родитељи досељавају у Израел. Почињу да се баве пољопривредним радом – саде баште - узгајају наранџе и мандарине, а почели су да узгајају и птице. Данас у нашем селу постоји елитна фарма коња и модерна живинарска фарма, а ми се и даље бавимо фармерским радом“.

Фарма две сестре некада и сада

У Беит Ханану постоји и велики културни дом. Допре 20 година у њему се одвијала активна делатност – причају Јаел и Михал Менда. – При Дому је постојао хор, у којем је певао њихов отац, као и плесни ансамбл.

Село у првим годинама свог оснивања – гради се културни дом

„Не сећам се тачно које су то биле игре – каже Михал. - На фотографијама које имамо, чланови ансамбла као да су одевени у стилизоване бугарске ношње, али су боси. У нашим данима људи имају возила и више воле да посете неку забавну приредбу у граду, а некада су популарни оркестри и позоришта овде гостовали. Али имамо велику школу. И ми смо се овде школовали а ја сам касније ту предавала географију и ботанику. Била сам у Бугарској у оквиру популарне међу Израелцима екскурзије под насловом „У потрази за коренима“. Тада смо свратили и у село наших родитеља – у Белаштицу (јужна Бугарска). Имамо њихову стару фотографију – сликали су се испод два храста на обали реке. Дрвеће је и сада тамо. И ми смо се на том месту сликали, али са садашњим пољопривредницима у Беит Ханану“.


Превела: Албена Џерманова

Фотографије обезбедиле Фења и Искра Декало


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Да ли је козметика у ЕУ безбедна?

Чак су и најобичнији производи које користимо у свакодневном животу резултат сложених процеса и поступака обраде, као и  састојака у њима, који, међутим, могу бити штетни по наше здравље. Т о се у првом реду односи на козметику...

објављено 14.5.24. 14.27

Спашени медведићи враћени у природу

Три медведића која су спашена прошле године пуштена су у дивљину, саопштила је Фондација „Четири шапе“. У оквиру неколико заједничких акција мале меде Никола, Мишо и Анета ухваћене су и збринуте у прихватним центрима у Бугарској и иностранству...

објављено 14.5.24. 11.35

Национална дечја линија за помоћ путем конкурса тражи препознатљив лого

Државна агенција за заштиту детета (ДАЗД) расписала је дечји конкурс за лого Националне дечје телефонске линије (НДТЛ) 116 111 и њене чет апликације . Конкурс је отворен за све надахнуте уметнике узраста од 11 до 16 година, који имају потпуну..

објављено 12.5.24. 09.55