1858. године је велики добротвор Параскева Николау родном граду Варни донирао 25.000 сребрних рубаља за „дом за лечење болесне сирочади и старих, нејаких особа.“ Захваљујући његовом човекољубивом делу је деценију касније своја врата отворила прва у Бугарској болница која је саграђена донацијама. Данас се у достојанственој згради с прекрасним погледом на море налази једини на Балкану Музеј историје медицине.

Идеја да се створи музеј, у којем ће посетиоци имати прилику да нешто више сазнају о праксама лечења коришћеним на овим просторима од праисторије до данас, поклопила се с обележавањем 100. годишњице болнице. То је био и разлог зашто се музејска збирка нашла под кровом некадашње болнице. Музеј је отворен 1985. године и у веома кратком времену успео је да прикупи изузетно богату збирку инструментаријума, документације и археолошких налаза.

Музеј историје медицине располаже богатим фондом палеоантрополошког материјала за шта највећу заслугу има пронађена у близини Варненског језера некропола из халколита. Гости и становници Варне имају прилику да у музеју виде различите врсте сахрана, а исто и остатке костију на основу којих се може утврдити од којих је болести сахрањена особа боловала и које је трауме имала. Посебну пажњу привлачи лобања младог мушкарца која је деформисана од туберкулозе костију – вероватно је често падао у несвест а имао је и неконтролисане покрете тела чиме је плашио људе око себе. И пошто су пронађене кости поломљене и у фрагментима, научници сматрају да је реч о освети пост мортем којој су прибегли пошто их је својим понашањем покојник плашио.

Други такође значајан налаз из древног доба откривен је у масовној гробници у којој је сахрањено 60 особа.

“Већина пронађених скелета има вештачку деформацију лобање пошто је на њих, одмах по рођењу, примењивана метода намерног деформисања лобање како би се променио њен облик,“ прича доц. Клара Докова, професор Медицинског универзитета у Варни. „Ова метода је карактеристична за старе цивилиазције, коришћена је код египатских фараона, а ни Протобугарима није била страна. Претпоставља се да су људи који су сахрањени у овој гробници припадали једном роду који је био високог друштвеног статуса. Друго занимљиво откриће представља лобања из 9-10. века на којој је трепанациони отвор. Сличне и такве интервенције предузимале су се у циљу лечења умоболних болесника. Изгледа да је реч о човеку који је био оперисан након чега је довољно дуго живео пошто је дошло до регенерације костију, а рубови отвора су постали глатки. А то нам говори да је медицина била довољно развијена у она древна времена.“

Народна медицина је такође заступљена у сталној музејској поставци, тако да посетиоци могу да нешто више науче из области коришћења лековитих биљки које су травари, свештеници и обични људи употребљавали.

„Збирка обухвата период Средњег века и Препорода а представљене су праксе карактеристичне за тзв. црквено-манастирску медицину,“ каже доц. Клара Докова. „У излозима музеја приказане су и иконе светаца лечитеља и чудотвораца, као што су Света Марина, Света Ана, Свети бесребреници и врачеви Козма и Дамјан.

Посебно место у збирци заузима Свети Јован Рилски, монах испосник, чудотворац и небески заштитник бугарског народа. Изложени су и предмети коришћени приликом саливања страха и пуштања крви, амајлије за које се веровало да доносе здравље или такве везане за магијске клетве. Посетиоци су у прилици да науче корисне и занимљиве ствари о улози растиња и биљки у лечењу болести. Међу посебно занимљивим предметима нашао се и први хомеопатски сет с почетка 19. века, који потврђује да је популарна данас хомеопатија, у ствари, на територији данашње Бугарске постојала још пре сто година.“

Предмети савременијег датума приказани су у засебној изложбеној сали. Овде љубитељи медицине могу да се упознају с различитим врстама инструмената, да виде стоматолошке и гинеколошко-акушерске столице, рендген апарат из 50. година минулог века и завире у апотеку с краја 19. века или лекарску ординацију с почетка 20. века, у којем је сачуван радни сто проф. Параскева Стојанова, оснивача хирургије у Бугарској. Куриозитетна је и збирка кондома од свињског црева који су се почетком минулог века производили у Јамболу.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова