Ванредно стање које је у петак, 13. марта, уведено у Бугарској због коронавируса, за сада је доста флексибилно или како се каже „меко“. Кретање људи и превозних средстава, као и одлазак на посао или у продавнице нису забрањени. Благо погођена је трговина на мало услед затварања тржних центара, али иначе многе продавнице прехрамбених и непрехрамбених производа раде, а једини услов је да се избегава окупљање више људи на једном месту. Са данашњим даном и ситуација у хипермаркетима је мирна, нема великих редова и окупљања више људи на једном месту иако су неки рафови полупразни. Остали део бизниса за сада је у позицији ишчекивања, колеба се и не зна шта тачно да ради, али предосећања нису добра.

У овој етапи, према главном државном санитарном инспектору Ангелу Кунчеву, Бугарска је међу земљама са најмањим бројем заражених коронавирусом. Постоје нова правила за живот која неминовно важе и за бизнис. Сматра се да су најпогођенији туристички и транспортни сектор и гледано у целини стваралачке, уметничке и забавне делатности. Према стручњацима, све је још увек у почетној фази и нико није у стању да предвиди како ће се ситуација развити. Власти и представници пословних кругова разматрају различите сценарије и за сада су њихови ставови о основним мерама у кризној ситуацији веома блиски. То се видело и на састанку председника Румена Радева са послодавачким организацијама, на којем је он изјавио да „само ограничењима, забранама и казнама за непоштовање истих нећемо успети да из кризе изађемо као одржива привреда“. По његовим речима, потребан је сет мера подршке бизнису који већ трпи губитке. А „без бизниса држава не може опстати“, убеђен је шеф бугарске државе.

Са своје стране Васил Велев, председник Упрваног одбора Асоцијације индустријског капитала у Бугарској је истакао да „Треба предузети мере које нису симболичне. Треба надокнадити губитке компанијама, а и људима који неће добити зараду“, јер „ће штета из економских разлога бити много већа од оне из медицинских разлога“. Радосвет Радев, члан Упрваног одбора Бугарске индустријске коморе је инсистирао да држава “покаже своју коректност, тако што измири све своје обавезе које произилазе из различитих програма и јавних набавки". На једном другом састанку јуче, министра финансија Владислава Горанова и министра економије Емила Караниколова са представницима пословних кругова и синдиката, је постигнута сагласност да фискалне мере не могу заменити привреду због чега треба наћи баланс између мера социјалног дистанцирања и реалне привреде и трговине. Капитал државне Банке за развој ће бити повећан за 250 млн евра, да би било довољно ресурса за пружање помоћи привредним субјектима у случају потребе, као и да не би привреда стала и да би се ограничио број отпуштених радника.

Тај добронамерни дијалог само можемо поздравити уз очекивање да ће се он и у будуће наставити. Према свима будућност неће бити баш ружичаста и улога привреде је од виталног значаја, јер је упрво привреда та која одржава и покреће реални живот друштва. На крају крајева, она ће морати да плати цену спасавања нације и државе. Битну улогу ту може одиграти и финансијска помоћ у износу од 812 млн евра коју је ЕУ обећала. Осим тога, Бугарска још увек није ефектуирала 546 млн евра из структурних и инвестиционих европских фондова.

Уместо да забележи раст, веома је вероватно да Бугарска, као и многе друге европске земље, западне у рецесију. А тада ће доћи до потребе за одлагањем, замрзавањем или одустајањем од низа јавних инвестиционих пројеката који је требало да приватном бизнису обезбеде хлеб и који су тражили запошљавање додатне радне снаге уз добру зараду.

Превела: Албена Џерманова