Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Античко утврђење Туида у Сливену у ритму живота савременог човека

Фотографија: wikipedia.org

„На путу ка мору узели смо предах и провели један диван дан у Сливену, познатом као граду 100 војвода. Једна од најзанимљивијих знаменитости које смо у граду посетили била је касноантичка средњовековна тврђава Туида,“ тако би можда започео своју причу туриста који је „само успут“ свратио у Сливен.

Тврђава је смештена на брду Хисарлака, у североисточном делу Сливена, а до ње води приступачна и уређена пешачка стаза.

Археолошка истраживања на локалитету почела су 1982. године. Пронађене су и истражене две главне капије – северна и јужна, четири куле, зидине, простори за људе и животиње. Откривени су и бројни артефакти, а захваљујући пронађеном епиграфском споменику су археолози утврдили како се у антици звала ова утврда – Туида.


Претпоставља се да је још у 3. веку на месту Хисарлака постојало трачко насеље. Тврђава је подигнута средином 4. века на површини од 4,2 хектара. „Туида је вековима служила као фортификациони објекат и управно средиште – у време Римског царства, Византије и средњевековне Бугарске. Данас је овај објекат од посебног историјског значаја у власништву Општине Сливен,“ каже туристички водич Деница Жечева.

У утврђењу на Хисарлаку живела је елита друштва – припадници владарске династије и заштитници града. У оквиру утврде била је и касарна, а народ је живео у насељу ван њених зидина, у подножју тврђаве. У случају опасности се становништво повлачило иза високих зидина. У тврђави су могли да издрже дугу опсаду непријатељске војске, а приликом најезде непријатеља су кроз тунел, који је водио до оближње реке Новоселска, бежали у планину. Занимљиво је поменути да су приликом ископавања археолози пронашли воштану свећу која је људима који су бежали осветљавала пут. Тунел чији су зидови и под измазани полако пропада. Предстоји рестаурација и надамо се да ће једног дана бити отворен за посетиоце.“


Становници Сливена често посећују тврђаву. Међу најзанимљивијим атракцијама је видео анимација о томе како су у прошлости живели људи на овим просторима. „Посетиоци имају прилику да пробају да гађају луком и стрелом, да обуку средњовековну ношњу и направе фотографије за успомену. Такође, имаће могућност да сазнају занимљиве чињенице о историји, свакодневном животу и кухињи наших предака,“ прича Деница Жечева.

Гости и становници града су у прилици да се упознају с историјом земље, да се опробају као занатлије у радњама, израде сувенире и понесу лепе утиске које се памте. Овде су представљени стари занати као што су пустовање вуне и ткање. Општина у потпуности подржава сваку нашу културну или образовну иницијативу коју организујемо на територији тврђаве. Одржавају се и часови на отвореном за најмлађе посетиоце. Имамо амфитеатар и позорницу под ведрим небом, на којој се одржавају многи концерти, а 2019. године гостовала је и трупа Старозагорске опере. Унутар зидина тврђаве Туида организују се различите спортске активности и такмичења, као и фестивали уметности.“


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: wikipedia.org, БГНЕС

Више из ове категориjе

Хотели у Албени остају затворени за Божић и Нову годину

Сви хотели у црноморском одмаралишту "Албена", на бугарском северном Приморју, остају затворени за Божићне и Новогодишње празнике иако у принципу имају могућност да понуде одличне услове за спорт, рекреацију и спа и изван активне сезоне. Међутим,..

објављено 3.12.20. 13.17
Банско

Додељена ванредна средства за рекламу зимског туризма

Влада је одобрила повећање буџета Министарства туризма за 1.245.000 евра, јавља БТА. Новац је намењен широкој рекламној кампањи у циљу промовисања зимског туризма у Бугарској како на домаћем,тако и на страном тржишту. Реклама је један од корака..

објављено 2.12.20. 16.19

Бугарски скијашки центри безбедни и остају отворени

Захваљујући озбиљним инвестицијама у циљу строгог поштовања свих противепидемијских мера бугарски скијашки центри Боровец, Банско и Пампорово су безбедни за посетиоце , изјавили су из Министарства туризма поводом апела немачког канцелара Ангеле..

објављено 29.11.20. 08.05