Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Античко утврђење Туида у Сливену у ритму живота савременог човека

Фотографија: wikipedia.org

„На путу ка мору узели смо предах и провели један диван дан у Сливену, познатом као граду 100 војвода. Једна од најзанимљивијих знаменитости које смо у граду посетили била је касноантичка средњовековна тврђава Туида,“ тако би можда започео своју причу туриста који је „само успут“ свратио у Сливен.

Тврђава је смештена на брду Хисарлака, у североисточном делу Сливена, а до ње води приступачна и уређена пешачка стаза.

Археолошка истраживања на локалитету почела су 1982. године. Пронађене су и истражене две главне капије – северна и јужна, четири куле, зидине, простори за људе и животиње. Откривени су и бројни артефакти, а захваљујући пронађеном епиграфском споменику су археолози утврдили како се у антици звала ова утврда – Туида.


Претпоставља се да је још у 3. веку на месту Хисарлака постојало трачко насеље. Тврђава је подигнута средином 4. века на површини од 4,2 хектара. „Туида је вековима служила као фортификациони објекат и управно средиште – у време Римског царства, Византије и средњевековне Бугарске. Данас је овај објекат од посебног историјског значаја у власништву Општине Сливен,“ каже туристички водич Деница Жечева.

У утврђењу на Хисарлаку живела је елита друштва – припадници владарске династије и заштитници града. У оквиру утврде била је и касарна, а народ је живео у насељу ван њених зидина, у подножју тврђаве. У случају опасности се становништво повлачило иза високих зидина. У тврђави су могли да издрже дугу опсаду непријатељске војске, а приликом најезде непријатеља су кроз тунел, који је водио до оближње реке Новоселска, бежали у планину. Занимљиво је поменути да су приликом ископавања археолози пронашли воштану свећу која је људима који су бежали осветљавала пут. Тунел чији су зидови и под измазани полако пропада. Предстоји рестаурација и надамо се да ће једног дана бити отворен за посетиоце.“


Становници Сливена често посећују тврђаву. Међу најзанимљивијим атракцијама је видео анимација о томе како су у прошлости живели људи на овим просторима. „Посетиоци имају прилику да пробају да гађају луком и стрелом, да обуку средњовековну ношњу и направе фотографије за успомену. Такође, имаће могућност да сазнају занимљиве чињенице о историји, свакодневном животу и кухињи наших предака,“ прича Деница Жечева.

Гости и становници града су у прилици да се упознају с историјом земље, да се опробају као занатлије у радњама, израде сувенире и понесу лепе утиске које се памте. Овде су представљени стари занати као што су пустовање вуне и ткање. Општина у потпуности подржава сваку нашу културну или образовну иницијативу коју организујемо на територији тврђаве. Одржавају се и часови на отвореном за најмлађе посетиоце. Имамо амфитеатар и позорницу под ведрим небом, на којој се одржавају многи концерти, а 2019. године гостовала је и трупа Старозагорске опере. Унутар зидина тврђаве Туида организују се различите спортске активности и такмичења, као и фестивали уметности.“


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: wikipedia.org, БГНЕС


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10