Од 18 . новембра до сада град Перник, у близини Софије, је под рестрикцијом воде. Према последњем распореду становници имају воду 10 часова у току 24 сата.
Водостај вештачког језера „Студена“, из којег се цео град и села у околини снабдевају, је у новембру прошле године пао на екстремно низак ниво. То је 100 хиљада житеља града осудило на несташицу воде и то усред зиме, када су кише ретка појава а снежне капе планинских врхова су „обећавале“ воду, али тек у пролеће. Тако је дошло до увођења рестрикције. У међувремену, влада је донела одлуку о изградњи цевовода за алтернативно снабдевање града водом. Цевовод који је дуг 13,5 км, а вредан 20 млн лева, тренутно се тестира.
Решење за кризу у Пернику постоји! – казао је спелеолог из Софије Атанас Русев. Он већ деценијама истражујекрашко подрућје у околини села Боснек, у близини Перника и одавно има идеју да оптимизира постојеће изворе воде на које рачуна вештачко језеро „Студена“. Одмах чим је добио сагласност Министарства регионалног развоја и јавних радова за рад на том проблему, Атанас Русев се заједно са екипом својих колегапопео на планину Витошу, где су нашли доказе о незаконитом захватању воде и то у великим количинама - по 200-300 л./сек. Тако се захваљујући његовим активностима и помоћи спелеолога-волонтера вода поново слива у језеро „Студена“.
Те незаконите радње људи, који управо у време кризе буквално краду воду изазивају негодовање Атанаса Русева. И он инсистира на строгој контроли и строгим казнама.
Атанас Русев наводи још један пример који показује да извори воде захтевају адекватно одржавање:
„Река Струма је на једном месту код села Боснек и Чујпетлово подрила пут и ако се тамо не предузму мере, вода ће сасвим ускоро однети пут, а тада ће штета бити много већа. Воденим ресурсима треба добро одржавање и правилно и разумно газдовање њима. Лош утисак на мене оставља то што људи код нас, чак и сада када је криза са коронавирусом, мисле како да „праве бизнис“, а не како да остану код куће и да помогну да брже изађемо из те ситуације. Тако је било и у Пернику. Чак смо у време строге рестрикције воде приметили да се опет велика количина воде краде. Док не променимо тај начин размишљања нећемо имати потребну снагу да станемо на пут природним катастрофама. Морамо бити уједињени, морамо један другоме помагати и не смемо мислити само како да себи прибавимо корист или како да „правимо бизнис“, како да се брже обогатимо. Размислимо о томе шта можемо учинити да би сви били добро, да би сви били живи и здрави.“.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: mrrb.bg, лична архиваКрајем 2023. године навршио се један век од рођења Трифона Сиљановског – композитора, концертног пијанисте, музиколога, филозофа, теолога. Док је музичка заједница овај јубилеј обележила веома скромно, Католичка црква му је одала достојно признање..
У Италију је стигао пре 6 година, вођен љубављу према филмској уметности и сном да постане добар редитељ. Након што је на Универзитету Ла Спиенца у Риму завршио мастер студије на одсеку за позориште и филм, Борис Славчев почиње да ради као фотограф...
Стефан Боргоџијски има 24 године, родом је из града Раковског, Област Пловдив, али је цео свој живот провео у Италији. Тренутно је студент на Музичкој академији „Санта Чечилија“ у Риму, смер кларинет, али је заљубљен у гајде, тачније у родопске каба..